М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet38/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

+ Р , - у + Р£** + А , 
МУ,7) ^
бунда 
— динамик босим, (р^Л 4- р) — статик босим, р —
суюцлик (газ) зичлиги, 
А, — кувур учларининг горизонтга 
нисбатан баландликлари, р,% р*,— т у баландликларга мос кел- 
ган босимлар.
19- §. ГИ Д РО С Т А Т И К БОСИМ. Т У Т А Ш И Д И Ш Л А Р КОНУНИ 
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у на л а ри
1-масала. Кемада сув сат^идан Л = 3 м пастда 5-= 5 см* 
юзали тешик *осил б^лган. Тешикни беркитувчи ямокни уш- 
лаб турнш учун кеманинг ички томонидан кандай минимал Р  
куч куйиш талаб цилинади? Сувнииг зичлиги р— I • 103 кг/м3.
Берилган: к — 3 м; 
= 5 см1 — 5 • 1 0 '4 м*; р = I • 10* кг/м3; 
g — 9,8 м/с*.
Топиш керак. /?— ?
б-сю
м
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ечилиши. Сув устунининг гидростатик босими р*=р£Лбул- 
ганлиги учун, 
c v b
сат^идан А чукурликдаги 5 юзага таъсир 
Килувчи босим кучи цуйидагига тенг булади:
pS — pgkSt
бунда р — сувнинг зичлиги, g — зркин тушиш тезлзниши. 
Бинобарин,
pgkS - 1 • 103 кг/м3 ■ 9,8 м/с® • 3 м • 5 • 10"4 м5 -
„ 1 4 , 7 ^ L « 1 4 , 7 Н.
с*
Ж авоб
: / = 1 4 ,7 Н.
2-масала. Цилиндрик идишга массалари мицдор жи^атдан 
тенг б^лган симоб ва сув куйилган. Иккала суюклик кятла- 
мининг умумий баландлиги А0 *=50 см га тенг. Суюкликлар 
идиш тубига к^рсатадиган босим р топилсин. Симоб ва сув- 
нинг зичликлари мос равишда р, = 13,6 • 103 кг/м3; р2«= 1 • 103 
кг/м8.
Берилган: А0*=50 см = 0,5 м. 
р, — 13,6 ■
103 кг/м8;
р, =»1 • )03 кг/м8; £ = 9,8 м;с®.
Топиш керак: р = ?
Ечилиши. Иди пдаги суюкликларнинг умумий баландлиги 
h0 симоб ва сув баландликларининг йигиндисига тенг А0=»
- А, + А, булиб, уларнинг массалари тенг б^лганлиги туфай- 
ли р,А,5 — р2А26' булади. Бинобарнн, ^уйндаги муносабатга эга 
б^ламиз:
К  = Aj+A3; р,А, - PaAlt 
(1)
бунда р, ва р3 мос равишда симоб ва сувнинг зичликлари.
Кейинги ифодадан hx нинг кийматини топиб, уни биринчи 
тенгламага куйсяк;
к  = Л2 ь  + Нг = Л, (El + 1) - А, Ь ± ? ' 
h 
\Pi 
У 
h
Бундаь
Иккала суюкликнинг идишиинг тубига к^рсатадиган уму­
мий босими уларнинг ало^ида босимларининг йигиндисига 
тенг:
Р “ Р\Л -Рг~  PitfA, +
Бу тенгламани (1) нинг иккинчи ифодасига Оиноан цуйидаги 
куринишда ёзиш мумкин:
р = 2PlgA, = 2p,gAa.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Р
2 р ,яА , — 2ра^ й 0 - * * -----ы
?1 + Р» 
Р| + Рз
«= 2 • 13,6 ■
ИР кг/м»* I • ИР кг/м» • 9,8 м/с» • 0 5 м ^ д | .
, - , п
13,6 • 
КГ/МЗ-+-1 • *0з кг/м^ 

Э '
Ж алоб: р
«в 9,13 • 101 Па.
3-масала. Туташ идишларга дастлаб симоб куйилди, ке- 
йнн эса идишлардан бирига А, =*= 21,5 см баландликдасув, ик- 
кинчисига эса бензин цуйилдн, бунда сув билан беУ
1
зиннинг 
юкори сат^лари баробар булган. Туташ идишдаги симоб саг*- 
лари орасидаги фарк Д* цандай булади? Симоб, сув ва бен- 
зиннинг зичлнклари мое равишда р = 13,6 • 10а кг/м3; р, = 1 X
X Ю;| кг/м4 ва р2 = 0,7 • 103 кг/м5.
Берчлган: А, = 21,5 см = 0,215 м; р = 13,6 • 1С3 кг/м8; р, =
— 1 • 103 кг/м3; рг =  0,7 • 10* кг/м9.
Топит керак: ДА = ?
Ечилиши. Сувнинг зичлигн р, бензкннннг знчлиги р, дан 
катта булганлиги учун сувли идишдаги симобнинг сат^н бен- 
зинли идишдаги симобнинг сат^идан паст булади. Агар сув 
цуйилган идишдаги симобнинг сят*идан А В  горизонтал сирт 
^тказилса (4.2-раем), у *олда симобнинг мувозанатаа булган 
пастки цисмининг юкорига булган таъсирини *исобга олмаса 
хам булади. У холла бир томондаги А, сув устуни билан ик- 
кинчи томондаги А3= ( А, — ДА) Саландликдаги бензин ва ДА 
баландлнкдагн симоб устунлари ^заро мувозанатда булади, 
яъни;
Р^А, =Р*^А» + РвДА.
ёки
Р< 
=
Р)Й‘ (А , — ДА + р ^ Д А ),
бундан туташ идишдаги симоб сат^ларининг фарци куйидаги- 
га тенг булади:
www.ziyouz.com kutubxonasi


ДА = А, Ъ = *  _ 0,125 ш
р — ра 
13,6 • 103 кг/м8— 0*7 • 103 кг/||3
■= 5 ■
10*"3 М«= 5 МН.
Жо*'>б:
АЛ — 5 мм.
М у с т а к и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
19.1. Диаметри ¿ — 2,5 см б^лган цилиндрик идишга 1/—
— 12 л сув куйилган. Идиш тубидан А — 10 м баландликда 
унинг деворига булган р
босимнн топинг.
/ 4 V
\
Ж оеоб: р
— ( ~
— A j p# — 3,21» 106 Па.
19.2. Тубининг юзаси 5«=250 ма ва чукурлиги Л - 4 м 
булган тугри бурчакли э^овуэ р = 103л кг/мя денгиз суви би- 
лан т^лдирилган. Сувнинг ховузнннг тубига булган босими р 
ва босим кучи ни топинг.
Жавоб\ р
— 
pgh
«• 40,3 кПа1 
F
*= p/»AS — 10,1 М П .
19.3. Сув босими *осил килувчи минора идишдаги сувнинг 
сат*и *авзалаги сувнинг сат^идан А«=30 м баландда. А,—20 м 
баландликда жойлашган сув кувурига булган р босимни 
аникланг. Сувнинг зичлиги р — Ы 0 * кг/м8 га тенг.
Ж<**об: р
= pjftA — А ,) = 98‘ Ю3 Па — 98 кПа.
19.4. Чр »  5*ШЬ Па 
гидростатик босимга мулжалланган. Агар денгиз сувинипг 
зичлиги р— 1030 кг/м3 булса, бомба цамдай А чукурликда 
портлайди?
Жйвоб: h
— — — 50 
м.
19 5. Сув куйилган бак асосининг томонларн b = 2 м, а ** 
= 1,2 м, баландлиги эса А0 — 50 см. lily бакниНг копкогидаги 
тешикдан узунлиги А « 3 м булган вергикал най чикиб iy- 
ради. Агар бак *ам, най *ам сувга т^лдирилса, бак тубига 
Канча р босим таъсир килади? Баьнинг копкогига пастдан 
юкори томонга камлай куч таъсир килади? Сувнинг зичли­
ги р= Ы 0 3 кг.’м* ta тенг.
Ж авоб: р
=
f>g(h„
+ А) — 433 кП а; 
F
— 
pgh-a-b
— 70.56 кН.
19.6. 
Француз олими Паскаль 1648 йилла фтказгаи тажри* 
басида сув билан тулдирилган *змма томони беркитилган боч- 
кага ингичка най урнатилган б^либ, А -*»7.5 м баланлликдаги 
балконлан найча б>р кружка сув билан тулдирилганда бочка* 
нинг ички деворларига булган босим кучи уни парчапаб юбор* 
ган. Агар бочканинг ички сиртннинг юзи 5 — 2 м2 га тенг 
булса, унга таъсир к и^увчн босим кучи ни топинг. Сув-
www.ziyouz.com kutubxonasi


нинг зичлиги р
— 1000
кг/м
3
га ва эркин тушиш тезланиши £ =
=9,8 м/с
2
га тенг.
Ж авчб: Г
— 
ркЬЗ
— 147 к11.
19.7. Малакали шунгувчи денгизда А = 20 м чукурликкача 
тушиши мумкин. Агар денгиз сувининг зичлиги р*= 1030 кг/мэ 
га тенг булса, сув унга кандай р босим куреатади? Агар та- 
насииинг юзи тахминан 5 * 2 м* б^лса, сувнинг унга курсат- 
ган Р  босим кучи иимага тенг?
Жалоб-, р
= Р£Л - 201,88 кПа; / '-
= 403,76 кН.
19.8. Туташ идишларга аввал симоб цуйилиб, с^нгра 5, =

8
см' ли кенгрок найига т х =272 г масеали сув куйилди. 
Туташ идишларнинг ингичка найндаги симоб йугон найидаги 
сувга Караганда кандай Н3 баландликда булади? Симобнинг 
зичлиги р — 13,6* 10® кг/мя га тенг.
Ж алоб:
Л
2
= —
— 2,5 • 10
“ 2
м — 2,5 см.
Р^1
19.9. Туташ ндишларга аввал симоб солиниб, унннг усгидан 
идишларнинг бирига А, = 48 см баландликкача ёг, иккинчиси- 
га эса А3— 20 см баландликда керосин цуйилди. Икки идиш- 
даги симоб устуни баландликларининг фдрки ДА ни топинг. 
Ёгнинг зичлиги р, ■* 920 кг/м3, керосиннинг зичлиги р2= 800 
кг/м3, симобники эса р=13,6105 кг/м8.
Ж алоб:
АЛ = - Р —---
^ 1 .
— 2,1 * К
;“ 2
м — 2,1 см.
Р
19.10. Гидравлик пресснинг кичик поршенига босимни уза- 
тувчи ричагининг узун елкасига 
/ г — 100
куч таъсир килади. 
Ричагнинг елкалари орасидаги нисбат 
9 га тенг. Пресс- 
даги кичик поршенининг юзи .Ь ',^ 5 см4, катта поршенининг 
юзи эса 
6‘3
=» 500 см* булса, бу гидравлик прессда кандай 
босим кучини зосил килиш мумкин? Пресснинг фойдалиши 
коэффициентини г; = 80?6 га тенг деб олинг.
кН.
19.11. Кичик поршенининг юзи 
= 100 смв, каттасиник* 
эса 6’2®=2000 см* булган гидравлик пресс огирлиги Л=20000 Н 
булган автомашинанн кутармокда. Агар кичик поршень *ар 
бнр никлда 
= 25 см га пасаяётган булса, t — \ мин даги 
цикллап сони п ни топинг. Пресс двигателининг куввати
= 0,5 кВт, фойдали иш коэффициеити 
13
— 75%.
15
М /52\
www.ziyouz.com kutubxonasi


20- 
Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish