М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

"катта булиб цолганлик”'
туйгусини 
сундириб эмас, 
балки катта одам кандай булиши ва кандай талабларга жавоб 
бериши кераклигини англатиши зарур. 
Демак, 
бу усмирни тулаконли психик 
ривожланиши учун зарур булган хастий бир хислат эканлигини билган холда шу 
билан боглик салбий ишларни психологик табиатини тугри тушунмоги ва 
болаларки 
узларини 
катта 
тутишларига 
тускинлик 
килмаслик, аксинча 
уларнинг бундай хатти-харакатларини ижобий бахолаш га интилиши керак. 
Усмирларни уз тенгдошлари билан мулокотда булиши гоят катта ахамиятга эгадир.
Уз тенгдошлари билан тенглик асосида килинган муносабат асосида усмир 
алохида бир ижтимоий муносабатлар мактабини утайди. Узаро кизикишлар, атроф 
дунёни, бир-бирларини узлигини англашлари ва тушунишлари улар учун жуда 
кимматлидир. Усмирлар учун уй вазифалари, уй ишлари буйича мажбуриятларни 
бажаришга Караганда тенгдошлари билан мулокот килиш мухимрокдир. Уз 
сирларини бола энди ота-онасига эмас, балки тенгдошига купрок ишонади. У энди 
салбий ва ижобий томонларига алохида бир ургу берм аган холда узи хохлагаи 
кишиси билан дуст булиш хукукини талаб этади. Уз тенгдошлари билан мулокот ва 
муносабат ж араёнида уз ш ахсини эркинлик билан тула намоён эта олади. Ш ахсий 
эркинликни у катта булиш хукуки деб англайди. О та- оналарнинг усмирга шу 
эркинликни бермаслиги ёки усмирнинг шундай деб билиши натижасида, улар ота- 
онага карши позицияда буладилар. Шуни алохида таъкидлаш лозимки, ана шу 
мулокот ва муносабат асосида усмирларда гурур хисси шакллана бошлайди. Албатга, 
гурур меъёр ва коидалари катталардан урганилади, лекин уз гурурини кандай химоя 
килиши усмирларнинг алохида назоратида булади Усмирлар орасида содиклик ва 
тугрилик каби хислатлар юкори бахоланиб, соткинлик уз сузига бевафолик, эгоизм, 
кизганчиклик каттик кораланади ва каттик жазоланади. Бу жазо у билан уришиш, 
калтаклаш унга карши байкот эълон килиш ва уни ёлгизлатиб куйиш шаклида 
булиши мумкин. Усмирлар узини хурмат килишини, уз фикрини ва кизикишини 
химоя килишни билмаган тенгдошларига жуда паст бахо берадилар.
Усмирлик даврида, асосан, билиш жараёнлари юкори даражада ривожланади- Бу 
йилларда усмирлар учун хает давомида керак буладиган асосий ш ахсий ва 
тадб и ркорли к х усуси ятлари очик курина бошлайди. Хотира, механик хотира 
даражасидан мантикий хотира дараж асига кутарилади. Н утк ривож ланган, хилма- 
хил ва бой таф аккур эса узининг барча куринишлари: харакатли, образли,
психик ривож лэниш ида янги х и сл а тл а р н и н г пайдо
72


мантикий даражасида ривожланади. Усмирларни энди турли амалист ва аклий 
фаолиятларга ургатиш мумкин. Ш унингдек, бу даврда умумий ва махсус лаёкатлар 
шаклланади ва ривожланади.
Усмирлик даврига жуда куп зиддиятлар ва карама-каршиликлар хос. М актаб 
д астурини узлаш тириш ва бош ка иш лар билан боглик турли масалаларии ечишда 
куч га ташланадиган усмирларнинг интеллектуал ривожланганлиги катгаларни улар 
билан бирга жиддий муаммолар буйича фикрлашга ундайди, усмирларнинг узлари 
хам бунга харакат киладилар. Бошка томондан эса айникса, кслажак касб, хулх-атвор 
эти каси , 
уз 
м аж буриятларнга 
м асъуллнк 
каби 
м уам м олар мухокамасида 
инфантиллик (ёш боларларг а хос жисмоний ва психологик холат)ни кузатиш мумкин.
5-6 синф укувчиларига синфдаги узи эгаллаган мавкеига катга эътибор бериш 
хусусияти хос Айкикса, 6 синфдан бош лаб, Укувчилар уз ташки куринишларига, 
шунингдек карама-карши жинсдаги болалар ва улар билан узаро муносабатларига 
эътибор бера бошлайдилар.
7-синф укувчиларида эса уз лаёкатларини ривожлантирищга хос кизикиш юзага 
келади. 8-сянф укувчилари эса мустакиллик, узига хослик, дустлик ва уртоклик 
билан боглик буладиган шахеий хислатларни юкорн бахолашади. Усмирларнинг 
ана шу кетма-кет юзага келадиган кизикишларига асосланган холда фаол равишда 
иродавий иш билармонлик ва бош ка фойдали сиф атларни риБожлантириши 
мумкин.
Усмирлик даврида укув фанларини турли 

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish