М е ҳ н а т т а ъ л и м и ў Қ и т и ш м е т о д и к а с и


Техник конструкциялаш ва моделлаштиришни ургнтиш методикасининг



Download 8,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/103
Sana05.07.2022
Hajmi8,59 Mb.
#740343
TuriУчебное пособие
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   103
Bog'liq
Mexnat ta’limi metodikasi

15.5. Техник конструкциялаш ва моделлаштиришни ургнтиш методикасининг
айрим масалалари
К асб таълим и ф акульгстларин и би ти рган лар бош карадиган м ехн аг политехник 
таълим дан 
олдин ўқувчиларда дастлабки гехнологик билим
ва кўникм аларн и 
ш акллан тнри ш дан, уларни 
унум ли мехнатга 
ж алб килиш дан 
таш қари, ўгил ва


кизларда 
тех н и к
таф аккурн и
хамда 
конструкторлик 
кобили ятларини 
ривож лантири ш керак.
Бўлаж ак ўкитуячиларм и укувчиларнин г техник иж одкорлигини бош кари ш га 
тайёрлаш учун студснтлар конструкци ялаш
иш ларини 
ўзлаш тириш лари 
лозим. 
К онструкц иялаш ж араён и д етал н и н г ш аклинн, ўқув устахонасид а 
уни тайёрлаш
им кониятини аниклаш бу й и ч а м устакил ф икр ю ритиб иш лаш ни т а к о ю килади.
Бир нечта д ета.ш ардан иборат бую мни конструкциялаш да шу деталларн и н г 
бирикиш йўллари 
ва 
ў заро 
таъси ри. уларни 
иш лаш хамда 
йигиш тартиби 
б елги ланади. яъни килин ади ган иш ларни олдиндан планлаш ти риш ва туш уни б 
олиш амалга ош ади.
К онструкц иялаш м аш гулотлари аклий ф аолият м алакаларини ш акллантиради, 
кузагувчанликн и 
ри вож лантиради, ўкув 
м атериалини 
онгли 
ва 
пухта 
ўзлаш тириш да ёрдам берад и , м ехнат кўникма ва м алакаларини нг ш аклланиш ини 
тезлаш тиради.
Ю корида ай ти лган лард ан бўлаж ак техни к мехнат ўқитувчиси ўялаш тирш н 
лозим 
булган 
конструкци ялаш таж рибаси канчалик ката ахам иятга зга зканини 
яккол 
англаш мумкин. М ехнат 
ўкитувчиси 
бую м ларни 
конструкци ялаш
ва 
моделлаш тири ш ни . ёш конструкторларга рахбарлик 
килиш ни алб атта билиш и 
керак.
Т ехни к м оделлаш тири ш ж араён ини куйидаги учта асосий боскич таш кил 
этади:
1. 
М одель ясаш учун техн и к хуж ж атлар тайёрлаш .
2. 
М одели и ясаш.
3. 
Уни сипаб куриш .
И ш лаб чикариш ш ароитидаги техни к м оделлаш тири ш ни нг асосий вазифаси 
яратиладиган м аш ина и ш л аб чикариш га яроклилигини текш ириш учун моцелни 
синаб 
кўриш лир. Ш у 
сабабли техн и к м оделлаш тири ш ни нг 
дастлабки 
иккита 
боскичи учи нчи си га ни сбатан ёрдам чи боскичлар хисобланади.
М актабда ски 
п едагогика и н стигутин инг ўқув устахонасидаги 
техник 
м оделлаш тири ш
бо ски ч л ар и н и н г 
узаро 
м уносабати 
бош качадир.Т ехннк 
иж одкорликни ўргатиш да тех н и к хуж ж атларни гайёрлаш ва м одсл ясаш хам уни


синаб кўриш каби м ухим ахам иятга эгадир. Баъзи холларда эса дастлабки иккита 
босқич таъли м ж арасн и д аги ахам иятига кўра асосий боскичлар хисобланади.
П едагогика олий ўкув ю ртидаги техни к м оделлаш тири ш ни студеитларнинг: 
турли 
б ую м лар 
тай ёрлаш
би лан богли к булган ; 
уларн и н г 
зам онавий 
иш лаб 
чикариш асослари хаки даги туш ун ч аси н и кен гайтирадиган: уларда конструкторлик 
кобили ятларини 
р ивож лантирадиган 
техн и к 
б и ли м ларни 
чукурлаш тирадиган ; 
м атери алларга 
и ш лов бериш
куникм а 
ва 
м алакаларини м устахкам лай дкган 
ф аолияти деб ту ш у и и ш керак.
Ш ундай килиб, иш нинг 
объекти эм ас, балки 
уни тайёрлаш
ж араён ида 
талабалар олди га қўйиладиган вазиф алар хал қилувчи роль ўйнайди.
Т алаб аларга 
конструкци ялаш
ва 
м оделлаш ти ри ш н и ўргатиш
ж араёнини 
куйидаги асосий б оски чларга бўлиш мумкин;
1. 
О б ъектларн и мукам м ал тех н и к хуж ж атлар буй ича тайёрлаш .
2. 
О б ъектларн и кисқарган техни к хуж ж атлар буйича тайёрлаш .
3. 
О б ъектн и тех н и к ш артлар бўй ича ёки ўз ихтиёрича тайёрлаш .
15.6. 

Download 8,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish