М е ҳ н а т т а ъ л и м и ў Қ и т и ш м е т о д и к а с и


- расим . Чизмакашлик столлари



Download 8,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/103
Sana05.07.2022
Hajmi8,59 Mb.
#740343
TuriУчебное пособие
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   103
Bog'liq
Mexnat ta’limi metodikasi

1- расим . Чизмакашлик столлари:
А) Энг оддий чизмакашлик столи; Б) қўлланмали чизмакашлик столи
Қ аламлар, циркуль, резинка ва бош ка асбобларни ж ойлаш тириш учун чизма 
столи нов ва токча би лан таъм инланган.
К онструкц иялаш
ж араёнида 
чи зиш дан таш кари ту р ли хисоблаш ларни 
баж ариш га. справочник 
ад аб и ётл ар би лан иш лаш га, чизм аларни 
кўриш
ва 
хоказоларга хам тугри келади. Бунинг учуп эса конструкторнинг иш ўрпи га ёзув 
столи кўйилади.


Кичик 
таш килий техни ка 
воситаларини: калам 
учини очадиган электр 
м аш инка, ш трихловчи прибор, эллип сограф , м ураккаб эгри чи зиклар чизиш учун 
андаза 
ва хакозоларни кўллаш туф ай ли чи зм ачилик и ш ларин инг унум дорли ги 
о ртади .К ои структорга 
ёрдам
сиф атида яратилган м ослам алар, асбоблар ва 
приборлар унинг конструкторлик 
хуж ж атларини иш лаб чи қиш н инг 
турли 
боскичларид аги иш ини енги ллаш тиради.
Ҳ озирги пайтда л ой и халаш -кон структорли к т аш ки лотларн и н г кўпчилигида хар 
хил чи зм аларни тез ва ан и к баж ариш им кони ни берадиган, эн г м ухим и лойихалаш
ж ар аё н и 
вактини 
анча 
қискартирадиган 
авт о м ати к графика 
тизим ларидан 
м уваф ф акиятли ф ойдаланилм окла.
15.2. Конструкторлик хужжатларининг турлари
К он структорлик 
хуж ж атларига граф ика 
ва 
матн 
ш аклидаги 
хуж ж атлар 
киради. У лар алохи да холда ёки би ргаликда бую м н инг таркиби ва тузилиш ини 
белги лайд и, уни 
иш лаб 
чиқиш
ёки 
тай ёрлаш , назорат, кабул, қўллаш ни 
ва 
таъм ирлаш
килиш учун зарур 
м аълум отларга эга 
бўлади. К онструкторлик 
хуж ж атлари н и н г куйидаги асосий гурлари назарда тутилган:
1. Д етал чизмаси - бую м н и н г тасвири ва уни йигиш , тайёрлаш хамда назорат 
килиш учун керакли бош ка м аълум отлардан иборат хуж жат.
2. Й и гм а чи зм а - бую м н и н г тасвири. уни йи гиш (тайёрлаш ) ва назорат килиш
учун керакли бош ка м аъ лум отлардан иборат хуж ж ат.
3. У м ум ий қўриниш паги чизм а - бую м н и н г конструкци яси ни, ундаги асосий 
т арки б и й
кисм лари н и н г 
ўзаро таъси рини б елги лайд иган ва 
бую м н и н г 
иш лаш
там ой и ллари н и ой д и н лаш ти рад и ган хуж ж ат.
4. Г аб аритли 
чизм а - б ую м н и н г 
габарит, ж ой л ап
1
ган (устан овкали ) ва 
би рикти риш ўлчам лари иф одаланган контур (соддалаш ти рилган) тасви рн дан иборат 
хуж жат.
5. М онтаж чизмаси - бую м н и н г 
кон тур(сод далаш ти ри лган ) гасвнридан, 
ш унингдек, 
уни 
тегиш ли 
ж ойга 
ўрнати ш
(м онтаж
килиш ) 
учун 
керакли 
м аълум отлардан иборат хуж жат.
6. С хем а - бую м н инг тар ки б и й кисм лари ва улар ўртасидаги боглаи иш лар 
ш артли т асв и р ёки белги лар орқапи кўрсатилган хужжат.


7. С п ец и ф икация - йигиш
бирлигининг 
гаркибини белги лай д и гап , яъни 
чизм ада иф одалангаи йигиш бирлиги таркибига 
кирадиган д еталлар рўйхати дан, 
у ларн инг сони па баъзи тсхн ологи к м аълум отларидан и б орат хужжат.
8. Т
уш унтириш
хатн - тайёрлан аётган б у ю м н и н г тузилиш и 
ва иш лаш
т ам ой и ллари н и н г 
тавси ф и д ан , ш унингдек. уни 
и ш л аб чикиш да кабул қилин ган 
техник ва техн и к-и кти содн й ечим ларнинг д али ллари д ан иборат хужжат.
9. Ж адвад - _ ў з
вазиф аси га 
кўра 
ж адвал ш аклига 
келтирилган гегиш ли 
маълум отларидан иборат хуж жат.
10. М ахсулот - си ф атн и н г техни к д араж аси харитаси - бую м лар си ф ати н и н г 
техни к д араж аси ни хам да уни нг техггик ва иктисодий кўрсатки члари ф ан ва 
техника 
ю т у к л а р ш а , ш унингдек, халк хўж алиги 
эхти ёж лари га 
м увоф иклигини 
б елги лайд иган м аълум отлардан иборат \у ж ж а т.

Download 8,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish