М е ҳ н а т т а ъ л и м и ў Қ и т и ш м е т о д и к а с и



Download 8,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/103
Sana05.07.2022
Hajmi8,59 Mb.
#740343
TuriУчебное пособие
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   103
Bog'liq
Mexnat ta’limi metodikasi

очл
иш мохнат приёмларнни 
ўрганишг а) багишланган дарс:
.1) Комплекс ишларни бажаришга (комкрет буюм тайёрлаш муносабати билан 
илгари ургапнлгаи онерацияларни технологик комплекс тарзида бирлаштиришга) 
багишланган дарс:
4) 
Коптрпл-тскптриш сипов, топшириклари ва малака олишга багишланган дарс 
(чорак охнрнда.ярим йиллик, укув даврида).
Лпрнм дарс шаклидаги ишлаб чикариш таълими асосан укув устахонасида 
ташкил этилншиии ;ътиборга олиб шуни хам таъкидлашимиз керакки. укувчилар 
бажарадщан ншларшнм характернее караб (бнр гннлм ёки гурлп тмили мшлармипг 
бажарплишига караб) даренн ташкил эгиш шакли хам танчанадп (пшнн-дарсни 
фронтал бутуп скиф учуп,звенолаб,якка-якка ва аралаш турдаги;
Масалан. укунчпларнпиг хаммасн бир хнл ишни бажарадш ни булса (болга, 
raiicp.'iaiii ка пп ясалива чокозо). Дарсншм фронтал шакашш куллаш мумким. Бу 
\o i.ia укитувчи укувчиларнинг хаммаси учун бита умумий инструктаж беради ва


хамма укувчиларга нисбатан куйиладшап умумий талаблар асосида бую.мнл 
тапсрлаш тсхналогияспнннг тугри бажарилишини кузатнб боради
Укувчилар бажарадиган ишлар мазмуни (тайёрлаш технологияси) бир-бирига 
икни чскин характсрн яъни конструкииясн бошка-бошка булган холларда даренн 
звенолаб ташкил этиш маъкул, масалан, токарлик стакопш н йнгиш (мураккаб 
мпхеулот воситасида ўрп!тиб-ўкитши)да масгср шпнн узелларга ажратали (узатишлар 
кутсидеэликлар кутнен, кейинги скоба ва шунта ўхшаш ) на чар бнр ушлни 2-Л 
кншнлпк 
звенога 
гонширадн. 
Иигиш 
операцияларига 
оид 
\ам ма 
умумий 
маълумотларни мастер фронтал инструктаж тарзида укувчиларга айтиб беради, хар 
бнр узелпиш ўзига хос маълумотларини эса хар бир эиспопипг узи га айтади. 
Укитишиипг бу шаклидан фойдалаиганда мастермннг иш хажмп. айникса жорин 
инструктажда, фронтал формадагидаи кура анча ортади.Бирок бундаги хилма-хил 
ишлар сонпипг кўп булиши (сгапокпинг турли узелларн), ўқунчиларда профессионал 
бнлимларнииг ўсишигагина эмас, балки политехник билимлари доираеннннг 
кенгайшиига хам ёрдам этади.
Мнливидуал 
(якка) 
укитнш 
шаклини 
синфдаги 
купчилик 
укувчилар 
коистукцпнен 
хар 
хнл, 
мазмунан 
эса 
бнр-бнрига 
икпп 
булган 
пшларни 
бажарганларида куллаш мумкин. Ьу хил ишлар, масалан:укув устахонаси учун хилма- 
хил майда буюртмалардап.ёки дона хиеоби унча к ап а бўлмагам гурли туман 
деталлар (токарлик ёки пармалаш станокларн деталлари) булншн мумкин. Бундам 
Хилларда мастер гайёрланиши керак булган буюмларнинг тайёрланиш техналогияси 
анализ қилнб чикиб. уК5вчиларга фронтал инструктаж тарзида умумий белгиларни 
(маълумотларнннг) ва якка шаклни кўллаганда am иладпгап маълумотларни олдиндан 
ажратиб куяди 
Бунда индивидуал тарзда аПтнладиган 
маълумотлар купрок 
булади.Кўрамизки, дарени индивидуал шакл асосила ташкил этганда, мастер кўпрок 
гапёргарлик курпшн керак бўлар экан, бунда ларенннг нпдувпдуал шакли ва 
имдувпдуал пнетруктаждан иборат пккнта тушунчани бпр-бпрпдун фарк кнлнш зарур. 
Нидувидуал ннструктажпи хар кандай шаклда ташкил этилган дарсда қўллаш мумкин, 
i c i
.
t i i i
бу ншннш хажмп фронтал дарс шаклида камрок, нндунндуам шаклдаги дарсда 
эса купрок булади.
Ничояч. аралаш шаклдаги дарс юкорида куреатнб утилгап уччала дарс 
шакллирмлмпг элементларидан гаркнб гопадк


Шуни .хам гаькндлаб ўгиш керакки, дастур материалининг мазмунига, ихтисос 
характерига на бошка факторлар! а карай, ишлаб чикариш таълимида бошка ташкилий 
шаклларии хам қўллаш мумкин. Масалан, укувчилар бригадаси шаклидаги ўкитиш 
ишлаб чикариш шароитида,дарс шаклнми кўллаш мумкин бўлмэган холларида 
Кўллаш 
максадга 
мувофикдир. 
Бу 
шаклдаги таълим 
кўнинча кумир кони 
шахтерларини тайёрлашда, метадлурглар, химиклар ва кишлок хўжалнгига тегишли 
куш нна ихтисос ишчиларини гайерлашда кўллаш мумкин
II. Ўкувчиларии ўкув иш лаб ч и кар и ш брнгадалар ш аклида ўкитнш .
Бундай шароитларда мскнат таълими ўкитувчиси одатда ўқувчиларии алохида 
укувчилар биргадаларига ажрагади, бу бнргадаларидагн хар бири муайян ўкув-ишлаб 
чикариш топширигипи бажаради. Т'ГТу билам бирга бу топширикларминг ўкув 
максади ва мазмуни бир-биридан анча фарк килИШи мумкин. Масалан, бир биргада 
мартен печига хизмат килишига ўрганса.иккинчиси газ генераторларига хизмат 
килишни, учунчисн эса назорат-ўлчаш асбобларини кузатнши ва хоказо ўрганиши 
мумкин. Бундан холларда укитувчи укув бнргадаларини ўргаииладиган зоналар 
чегарасида алмаштириб туриш графигини тузиши керак,токи хар бир бригада, 
масалан. металлургия бутун бир комплексига хизмат килишдаги хамма шн 
усулларини билиб ўрганиб оладиган бўлсим.
Укувчиларни корхона шароитида ўргатишнинг яна бнр шакли, уларни ишчилар 
брнгадасига кўшиб ўкигишдир. Бу шаклнн. масалан, слесар-ремонтчи,йигувчн 
сантехник, маптажчилар, шунингдек, курилиш ихтисослари каби ихтисосларда 
кўллаш максадга мувофикдир.
Бу шакл асосида ўкувчиларгэ ишлаб чикариш таълими бериш шундан иборатки, 
юкорида 
айтилган 
ихтисосларга 
дойр 
ишлаб 
чикариш 
биргадаларига 
умумслссерлнкка ёки бошка бнроп raiiep] арлнги булган бир ёки бир неча укувчи 
бириктприладн.Бу холда ишлаб чикариш таълим и укитувчнпииг вазифаси даври 
ранишла жорий инструктаж ўтказнб туриш, кундалик топширикнипг тапсиф ва 
чажмини аниклаб туриши. бериладнган гошннрикннпг манзусн тегишли кириш 
инструктажи на иш натнжаенга багишланган якуннй инструктаж утказншдаи иборат 
бўлади. Лекин укувчилар турли объекгларга таркатнлгаи булиши туфайли укитувчи 
хар бнр ўкувчнга гоншнрнк 

Download 8,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish