М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Бош м ияда цон а й л а п и ш и .
Бош мияда к;он айланиш самара- 
си юкори булиб, ж и см они й ва эмоционал тинч турган з^олда 
юракдан чи^аётган цоннинг 15% мия томирларидан утади. Одам 
организмига туш аётган кислороднинг 
2 0
% ва глюкозанинг 17% 
^исмини мия истеъм ол ^илади. Мия ту^имаси кислород етиш- 
мовчилигига ута сезгир, мияга кон бориши 5-7 сек тухтаса одам 
хушидан кетади. 5 м и н у т пустло^ з^ужайраларига кон бормай 
р;олса, ^айтарилиб булм айдиган узгаришларга олиб келади.
Бош суяги з^ажми узгарм ас булганлиги учун хам мия томир- 
ларида пулсация (тебраниш лар) кузатилмайди, эмизакли бола- 
лар бундан истисно-уларда бош суягининг кагта ва кичик «род- 
ничок»-юмшок; соз^алари пайпаслаб курилганда томирлар пул- 
сациясини сезиш мумкин.
Мия ту^имаси виллизий халкасидан бошланувчи мия юмшок 
кавати артериясидан радиал тармок; олувчи атрерия оркали кон 
билан таъминланади. А ртерия ва веналар орасида анастамозлар


йу^. Капиллярлар о ч щ ^олда булади. К апиллярлар сони мета­
болизм самарадорлигига р р а б куп ёки оз булади. Кулранг мод- 
дасида о к модцасига нисбатан капиллярлар куп рок. Миядан ^ай- 
таётган кон миянинг ^аггик к;аватида си н услар ^осил килиб ве- 
наларга утади. М ияда ^он айланишини бопщ арилиш и бир неча 
йуллар билан амалга оширилади. Улардан миоген бошкарилиш- 
артериал босимнинг узгариши уларнинг силли^ мускулларининг 
^искариши ёки бушашиши ^исобига сод и р булади. Гуморал 
бошкарилиш эса миоцитларга хар хил вазоактив: метаболитлар, 
гормонлар, биологик фаол моддаларни тугридап-тугри таъсири 
натижасида амалга оширилади. Артериал ^онда карбонат ангид- 
ритни таранглиги ва ор^а мия сую клигидаги водород ионлари- 
нинг ми^дорини узгариши мияда цон айланиш ини бош^арувчи 
асосий омилларидан биридир.
Биологик фаол моддалар ва горм он лар мия томирларига 
тугридан- тугри ёки билвосита таъсир этиш и мумкин. Булардан 
вазопрессин, ангиотензин, простогландинлар, катехоламинлар, 
вазоканстрикторлар, ацетилхолин, гистам ин, бродикининлар, 
вазодилятаторлар хисобланади.
Мия томирлари нейроген боцщарилиши, метаболитик бош- 
карилишидан камроц самарали. М иянинг веноз томирлари ар­
териал томирларига Караганда камрок инн ервац и я олади. Мия 
томирларини иннервацияловчи толалар ичида: адренергик, хо- 
линергик, сератонинергик ва пептидергик толалар топилган. Мия 
томирлари деворига нерв таъсирлари б- ва в адренорецепторлар 
(норадреналин), М-холинорецепторлар (ацетилхолин), б-рецеп- 
торлар (серотонин) ор^али амалга ош ирилади.
Мия томирининг иннервация толалари орца мия юкори буйин 
сегментларида тармо^ олади. Мия том ирлари ни н г парасимпа- 
тик иннервацияси исботланмаган.
Ю ракда цон айланиш и.
Юрак коронар ёки тож артерияла- 
ридан 
1
^он олади. У уз навбатида иккига булинади: унг ва чап 
артериялар. Чап артерия чап ^оринча ва ^оринчалараро ту с ик­
ни, чап ва унг булмачани ^он билан таъм инлайди. Унг артерия 
эса юракнинг унг ^исм деворларини ^он илан таъминлайди. 
Капиллярлар сони куп булиб, мускул тол ал ар сони билан тенг. 
Коронар синуслардан бошланган веноз том и рл ар унг булмача 
бушлирига цуйилади.
Одам тинч турган ва^тда коронар том и рл ар ор^али бир ми- 
нутда 200-250 мл 
1
$он утади (60 мл /100 гр/м ин). Бу цоннинг 
минутлик ^ажмини 4-5% ташкил ^илади. К учли жисмоний иш


бажарганда коронар цон-томирларда цон оциши 400 мл/100гр 
мин тенг булади.
Ю рак миокардларида крн окиши юрак циклига цараб узга- 
риб туради. Крринчалар систоласи вацтида коронар томирлар 
орцали цон оциши (15 %) камаяди. Диастола вацгида эса цон 
оциши кучаяди (95%). Бунинг сабаби: биринчидан аортада бо- 
симнинг узгариш и, иккинчидан-миокард деворлари тарангли- 
гининг узгариш и. Систола вацтида миокарднинг урта ва ички 
цаватида том ирлар сицилиб, улардан цон оциши секинлашади. 
Систола даврида цон оцишининг секинлашишига сабаблардан 
яна бири, яримойсимон клапан систола вацтида очилиб, коро­
нар артерияларни бошланиш цисмини цисман тусиб цуяди.
С и стола вацтида м иокарднинг цон билан таъминланиш и 
п асай ган л и ги га царамай уни метаболитик эцтиёжи тула цон- 
д и ри лади . Б у н и н г сабаблари куйидагилар: 1.Дажм тезлиги- 
нинг ю ц ор и л и ги . 
2
.Ю рак том и рлари ни н г чузилувчан-лиги.
3.М и о к ар д н и н г ки слородни артериал цондан аж ратиб олиш 
цобилияти ю цори (ти н ч турган да м иокардда 60-70 %, мия 
туц и м аси д а эса 25-30 %). 4 .К оронар том ирларда цоннинг 
дачрий оц иш и. 5.К апи ллярлар ту ри н и н г ута цалинлиги.
С им патик нерв тизим и коронар томирларни торайтириш и 
цам, кен гай ти ри ш и цам мумкин. Бундай таъсир этиш ига са- 
баб, то м и р н и н г силлиц мускуллари б-ёки в-адренорецептор- 
ларга сезги р л и га ва катехоламинлар мицдорига боглиц. Па- 
расим патик нерв тизим и коронар том ирларда цон оцишини 
секинлаш тиради.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish