М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet155/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

‘-^ /п к а д а газлар алм аш инуви. Г а зл а р диф фузияси.
А л вео л а- 
лар тапщи юзасининг купчилик к;исми кичик ^он айланиш и д о ­
ираси капилярлари билан бирлаш ган. Капиллярлар билан к;оп- 
ланган юзаси уртача 
100
м2
ни таш кил килади. Упка алвеолала- 
ри ва кон-томир орасида аэрогем атик тусик-упка м ем бранаси
булиб у эндотелий хужайраларидан, иккита асосий м ем брана- 
дан, алвеолалар эпителийсидан ва сурфактан каватидан и бо рат. 
Бу мембрананинг ^алинлиги 0,3-2,0 
мкм
га тенг.
У пкада газлар алмашинуви кислороднинг алвео лал ард ан
ьрнга (бир кунда уртача 500 л), карбонат ангидриднинг эса к о н - 
дан алвеолаларга (бир кунда уртача 430 л) диффузия йули б и ­
лан утиши учун аэрогематик туси ^н и н г икки томонида а л в е о - 
лаларнинг ^аводаги парциал босим и ва ^ондаги газлар т а р а н г - 
лиги фарки булиши керак.
Газлар аралашмасидаги хар бир газнинг узига туири к е л га н
атмосфера босимининг цисми ш у газнинг 
парциал босими
д е й и - 
лади. Газлар аралашмасининг ум ум ий босимини ва ун и н г %
хисобидаги таркибини аникласак, газлар аралашмасидаги >^ар 
^андай газнинг парциал босимини ^исоблаш мумкин. М асал ан
атмосфера ^авосининг босими 760 
мм сим. уст.
булганда к и с - 
лородни 21 % деб олсак, яъни (100% - 760 мм сим уст, 21 % - м м
сим уст) 159 
мм сим. уст.
таш кил этади. Алвеолалар х авод аги
газларнинг парциал босимини ^исоблаганда, ^аво тана ^ а р о р а - 
тида булганда атмосфера босим ининг 47 
мм сим уст
га т е н г
булган 
1
$исми сув бугларига тугри келади. Долган 713 мм к и с ­
лород карбонат ангидриди ва азотга туири келади. К и с л о р о д ­
нинг алвеоляр ^аводаги миадори 14% булганда:


р о
2 =
(760 - 4 7 ) 14 
100
= 99,8
яъни 
100
мм сим. уст.та
тенг булади.
Карбонат ангидридининг алвеоляр цаводаги мицдори 
5,5% булганда, унинг парциал босими 39,2 (40) 
мм сим уст
га 
тенг.
К^онда газлар эркин эриган ва кимёвий бириккан цолда була­
ди. Газлар дифф узиясида фацат эриган газлар иштирок этади- 
лар.
Г азларнинг эрувчанлиги цуйидаги омилларга боглиц: 1. Су- 
юцлик таркибига; 2. С ую цлик устидаги босимга; З.Суюцлик 
хароратига; 4. Эрувчи газ табиатига.
Муайян газ эриган суюцпик билан туташ ганда газнинг пар­
циал босими паст булса, газнинг бир цисми эритмадан чициб 
кетади ва эритмада газн и н г мицдори камаяди. Газнинг босими 
юцэри булса, сую кликда купроц газ эрийди. Газларнинг суюц- 
ликда эриши ёки акси динам ик мувозанат намоён булгунча да- 
вом этади.
Упка аэрогематик тусиринингутказувчанлигини курсатувчи 
катгаликбу упканинг диффузиал хусусияти хисобланади.. 
Упка­
нинг диффузиал хусусият и
деб мембрананинг цар иккала томо- 
нида газлар босим фарци 
1
мм сим. уст.га
тенг булганда 
1
ми­
нут давомида 
мл
цисоби да утган газлар м и ^ о р и г а айтилади. 
Одам упкасининг диф ф узион кобилияти кислород учун 25 
м л/
мин
га тенг. К арбонат ангидириди учун диффузион цобилият 
шу газнинг ута эрувчанлиги цисобига 20-25 баравар юцори.
Кислороднинг диф ф узияси босимлар фарци цисобига амал- 
га ошади. Алвеолаларда 0
2
нинг парциал босими 100 
мм сим
уст.та
ва вена цонида унинг таранглиги эса 40 
м м сим уст
га 
тенг. Босимлар фарци 60 
мм сим уст.
га тенг. Ш у фарц йунали- 
ши буйича кислород алвеоладан веноз цонта утади. Вена конда 
карбонат ангидриди гази н ин г таранглиги 46 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish