М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet157/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

КНЬ
0
,+Н
2
С
0
3=ННЬ + о
2
+ к н с о
3
Н С 0
3
ионларининг бир цисми плазмага утиб натрий ионла- 
ри билан бирикади, эритроцит ичига эса хлор ионлари ион му- 
возанатини 
сацпаш уч у н
утади.
Упка капиллярларида веноз цондан С 0 2нинг бир цисми ал- 
веолаларга утади. Алвеоляр хавода С 0
2
нинг парциал босими 
веноз цондаги С 0
2
нинг таранглигидан пастрок булгани учун, 
С 0
2
капилярлардан алвеоляр хавога диффузия йули билан ута­
ди. Бу куйидаги реакция билан тушинтирилади:
ннь+о2+кнсо3=кньо+н2со3
Х рсил булган карбонат кислотаси парчаланишини карбоан­
гидраза ф ерм ен та кескин тезлаштиради, натижада С 0
2
алвео­
ляр ^авога утади.
К арбонат ангидриднинг конга бирикиши ва ундан ажралиб 
кетиш и унинг цондаги парциал таранглигига боглиц. Карбонат 
ангдриди диссоциация эгри 
ч и з и р и н и
^осил 
ф 1 л и ш
учун орди­
ната уцига цонга бириккан карбонат ангидридининг ^ажми % 
ва аббсцисса уцига СО, нинг парциал таранглиги цуйилади.
П астки эгри чизиц.цаги А ну^та СО, нинг 40 
мм сим уст
га 
тенг булган таранглигига, яъни артериал ^онда мавжуд булган 
тарангли кка тугри келади. Бу цонда унинг миьуюри 52 хажм 
%
бикарбонатлар холатида булади. Юцоридаги эгри чизикнинг нуц-


таси С 0
2
нинг 46 
мм сим уст
га тенг булган таран гл и ги га турри 
келади. Веноз цонда эса 58 цажм % С 0
2
бириккан цолда, ю цори- 
даги ва пастдаги эгри чизицнинг 
АМ
чизоти ар тер и ал цон вен оз 
цонга айналанаётганда ва аксинча, веноз цон а р те р и а л цонга ай- 
наланаётганда у н и н гС 0
2
бириктириш хоссасининг узгари ш и га 
мое келади.
У Туцималарда газлар алм аш инуви.
Катта цон айлан и ш и дои- 
раси капиллярлари ва туцималар орсида кислород ва карбонат 
ангидриди газларининг алмашинуви оддий диф ф узия йули би- 
лан содир булади. Газларнинг утиши капилляр, туц и м а ва интер- 
стициал суюцликлар орасидаги уларнинттаранглиги фарци буйича 
амалта ошади.
Кислороднинг таранглиги унинг истеъмол цилинадиган жой- 
ларида энг паст булади. Биологик оксидланиш ж араён и кечади- 
тан жой митохондрияларда 0,5 
мм сим уст
га яцин булади. Окси- 
темолобин диссоциацияси натижасида ажралиб чиццан кислород 
молекулалари паст тарангликка эга булган ж ой лар га 
ута
бош- 
лайди. Туцималарда кислороднинг таранглиги куп чили к омил- 
ларга борлиц: цон оциш тезлигига, капиллярларнинг тузилиш и ва 
бир-бири орасидаги масофага, цужайрапарнинг капиллярларга 
нисбатан жойлашишига, оксидланиш жараёнлари ф аоллигига ва 
ц.к. Тукималараро суюцликда кислороднинг таранглиги 20-40 
мм
сим уст
га тенг.
Капиллярлардан утаётган цондан тукимага у тган 0
2
мицдо- 
рининг кон 
0
2сиримига нисбати - цоннинг кислород сотими - 
кис­
лороднинг утилизация коэффициенпш
деб аталади. Тинч турган 
вактда бу курсатгич 30-40% га тенг.Туцималарнинг кислородга 
булган эцтиежи турли булганлиги учун кислороднинг утилиза­
ция коэффициента цам турлича булади. М асалан: миокардда, 
миянинг кул ранг моддасида, жигарда 40-60% га тен г. О гир жис- 
моний иш бажарганда скелет мускулларида ва ю рак да 90% гача 
етади. Бош миянинг кул ранг моддасида оц м оддаси га нисбатан 
8-10 баравар юцори. Буйракнинг пустлок моддасида мариз мод­
дасига нисбатан 
2 0
баравар юцори.
Карбонат ангидриднинг цужайралардаги таранглиги 60 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish