мускуллари, скелет мускулларининг рецепторлари, ш у н и н гд ек
марказий нерв системасининг ю ^ о р и р о ^ а г и цисмларидан ке-
ладиган импулслари, нихояг гуморал
таъсирлар нафас м а р к а-
зининг автоматиясини бопщариб туради.
Нафас марказинингавтоматияси юрак мускуллари автоматияси-
дан фарк ^илади. Биринчидан, нафас маркази бошка марказлар би-
лан ало^ада булиши шарг. Иккинчидан, бу марказга рецепторлар-
дан, айни^са хеморецепторлардан афференг импулслар келиб тури-
ши керак.
Нафаснингрефлектор бош царилиш и.
Нафас маркази ней рон-
лари нафас йули, упка алвеоласи ва ^он-томир рефлексоген со^ала-
ридаги механорецепторлар билан борланганлши туфайли реф л ек
тор бош^арилиш амалта оширилади. Одам упкасида ф 'йидага м еха
норецепторлар мавжуд: 1.
Ирритант
ёки нафас йули ш и л л щ цава-
тида жойлашган тез мослашувчи рецепторлар;
2
. Упка
чузилганда
кузгаладиган
рецепторлар; 3 .
рецепторлар.
Ирритант рецепторлар
нафас йулларининг эпителиал в а субэ-
пителиал ^аватларида жойлашади ва бир в а^н и н г узида ^ам
меха-
но-, дам хеморецептор вазифасини утайди. Ирритант рецепторлари-
н инг^зралиш бусагаси чузилиш рецепторларига нисбатан ю кори-
рот^. Упка ^ажми узгарганда ирритант рецепторларда кис^а м уддат-
ли импулслар пайдо булади. Ш унинг учун хам бу рецептор т е з м ос
лашувчи механорецепторлар номини олган. Шунингдек, ирритант
рецепторлар нафас йулидаги чанг, ^ар хил модцалар бури (ам м аик,
эфир, тамаки тутуни) ^амда нафас йули деворида ^осил булувчи
биологик фаол модда - гистамин билан хам таъсирланади.
Ирритант рецепторларни китиклаш
упканинг чузилувчанлиги-
ни камайтиради. >уф хил касалликларда (бронхиал астма, упка ш иш и,
инермоторакс, кичик цон айланиш доирасида коннинг дим ланиб
колиши) ирритант рецепторлар кучли кузналадилар ва натижада хан-
сираш юзага келади.
Трахеядаги ирритант рецепторларининг ^ т и ^ а н и ш и йуталга са-
баб булади.
Упка чузилиш ини сечувчи рецепт орлар.
Бу
рецепторлар упка
хажми ортганда ^узгалади. Нафас олганда бу рецепторлардан бора-
ётган импулслар ортади ва нафас чикарганда эса камаяди. Бу р ец еп
тор секин мослашуви ва хар хил
1
^узралувчанликка эга эканлиги би
лан характерланади.
^рецепт орлар.
Бу рецепторлар кичик цон айланиш доираси ка-
пиллярлари якинида алвеоланинг ингерстициал ту ^ш аси д а ж о й
лашган.
Улар кичик кон айланиш доирасига юборилган биологик фаол
моддаларга (М., ф енилгидигуанид) таъсирида цузгаладилар. Бу
рецепторларнинг асосий таъсирловчиси упка туцимаси интер-
стициал суюцлигининг ортишидир. .[-рецепторларнинг тургун
1
$ зрал и ш и пневмония, упка шиши, упканинг майда ^он-томир-
лари эмболияси, кичик цон айланишида димланиш каби ^олларда
кузатилади.
1
-рецепторлари цитицланганда тез ва
юзаки нафас олиш ва
реф лектор бронхоцонструкция кузатилади.
Do'stlaringiz bilan baham: