М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet152/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

пневм от оракс 
дейилади. На- 
тижада упка бужмайиб цолади, унинг нафас олиш вактида кен- 
гайиши чегараланади, бу ^олат огир асоратларга олиб келади ва 
^атто улимга олиб келиши мумкин.
Кукрак цафаси очилганда, ж арохатланганда упка бужмаяди 
о ч щ пневмоторакс
вужудга келади. А гар игна орцали плевра 
бушлигига маълум мицдорда ^аво ю борилса, 
ёпик пневмото-


раке
вужудга келади. Ёпиц пневмоторакс тиббиётда гашхис 
цуйиш ва даволаш максадларида ^осил килинади. Икки томон- 
лама очик пневмоторакс ^олатида зудлик билан тиббиёт ёрдам 
курсатилмаса улимга олиб келиши мумкин. Бундай холатда сунъ- 
ий нафас олдириш, яъни нафас йуллари оркали упкага хавони рит- 
мик равишда киритиш ёки кукрак ^афасини табиий нафас ^ара- 
катлари каби сунъий ритмик кенгайтириш ва ^исиш керак. Епи^ 
пневмоторакс булганда у ердаги хаво маълум вакт утгандан сунг 
^онга сурилиб кетади ва яна плеврал бушликдаги босим манфий 
булиб колади.
Плевра бушлирида босимнинг манфий булишига асосий са- 
баб, бу упка ту^имасининг эластик тортишиш кучи ва плевра 
пардаларининг ^авони суриш хусусиятига эта эканлиги.
Нафас олиш ва чи^ариш вактида кукрак цафаси бушлики кен- 
гайиб кичрайиб туради. Ш унга монанд равишда упка хам пассив 
равишда кенгайиб, кичрайиб ^аракат т п а д и . Бундай ^аракатларни 
Дондерс моделида урганиш мумкин. Дондерс модели тубига ре­
зина парда ^опланган шиша идишдан иборат. Идишнинг юкори 
цисми беркитилган булиб унинг уртасидан шиша най утказил- 
ган. Унчалик катта булмаган хайвондан (каламуш, ^уён ёки му- 
шукча) кир^иб олинган упка трахея, бронхлари билан биргалик- 
да шиша идиш чага урнатилади. Идиш ичидаги босим монометр 
оркали улчаниш и мумкин. Идишнинг резина пардали туби паст- 
га тортилса, идиш хажми катталашади, ичидаги босим атмосфе­
ра босимидан паст булиб колади, упка ту ^и мае и чузилиб, ичига 
атмосфера ^авоси киради. Резина парда туби к;уйиб юборилса, 
аввалги жойига ^айтади. Идиш ^ажми кичраяди; упка туцимаси 
эластик хоссалари туфайли сик;илади, ичидаги босим кутарилиб. 
хавоупкадан таш царига чи^ади.
Упка т уц и м а си п и н г эласт ик т орт иш кучи.
Упка тукима- 
сининг эластик тортиш кучи уч омилга богли^:
1
) алвеолалар ичидан ^опланиб турувчи (сурфактан) моддага;
2
) упка т у ^ м а с и эластик толаларининг таранглигига;
3) бронхлар мускулларининг тонусига.
Упканинг эластик тортишиш кучидан 2/, кисми алвеолалар де- 
ворининг юза таранглигига боглиц.
Алвеолаларнинг ички юзасини сувда эримайдиган 20-100 
нм
^алинликдаги фосфолипид модда - сурфактан коплаб туради. У 
эса алвеолаларни бир-бирига ёпишиб ^олишига йул куймайди. 
Сурфактан 2 гипдаги пневмоцитларда синтезланади. Унинг син- 
тезланиши парасим патик нерв таъсирланганда кучаяди. адаш- 
ган нерв кесиб цуйилганда эса секинлашади.


Манометр
Трахая -
Ш иш а бпкич
Упка
Резина
мембрана
67-расм. Нафас олиш ва чицариш акти механикасини курсатувчи 
Дондерс модели.
Алвеолалардаги босим нафас олинмаганда ва нафас йуллари 
очиц булганда атмосфера босими билан тенг булади. Нафас ол- 
ганда алвеолаларда босим пасая бошлайди. Босим пасайиши 
инспиратор мускулларнинг цисцаришига ва нафас йулларининг 
царшилигига боглиц. Агарда цаво йуллари берк булса, кучли 
нафас олишга царакат цилинганда босим - 70 
мм сим. уст.тача
пасайиши мумкин. Нафас чицарганда алвеолаларда босим ат­
мосфера босимидан юцорироц булади. Н аф ас йуллари тусиц 
булиб, кучли нафас чицаришга царакат цилинганда босим 
1 00 
мм сим. уст.тача
ортиши мумкин.
Упка %ажми ва сигим лари.
У рта ёш ли одам тинч турганда 
500 мл (300 дан 800) гача цавони нафасга олади. Бу упканинг 
нафас олиш уаж ми
дейилади. Одам 500 
мл
нафас цавоси устига 
яна цушимча 3000 
мл
гача цаво олиши мумкин. Ушбу цажм 
на­
фас олишнипг цушимча щ ж м и
деб аталади. Тинч нафас олиб 
чицаргандан сунг, чуцур нафас чицариш орцали, яна царийиб 
1500 
мл
цавони чицариш мумкин. Бу цажм 
наф ас чщ ариш нинг
цушимча %ажми
дейилади.
Чуцур максимал нафас чицаргандан сунг цам упкада яна 1000- 
1500 
мл
микдорда цаво цолади, бу 
цолдиц ха.жми
дейилади.
Икки томонлама очиц пневмотораксдан кейин цам упкада ми- 
нимал м и л о р д а цаво цолади. Бу цаво упка алвеолаларида цолиб 
кетади. Инсон улгандан сунг алвеолалардан аввалроц бронхио- 
лалар ёпишиб цолади. Ш унинг учун катта одамлар ва тутилган-


дан сунг наф ас олган гудакнинг упкаси сувда чукмайди. Улик 
турилган боланинг упкаси ёзилмаган ва ичида ^аво булмаганли- 
ги учун сувда чуциб кетади. Бу эса суд тиббиёти амалиётида 
катта а^ам и ятга эга.
Нафас ^авоси, нафас олиш ва нафас чицаришларнинг цушим- 
ча ^аволари йигиндилари (5004 3000 ь 1500=5000лл) 
упканинг ти-
риклик си ги м и ни
(У ТС) ташкил цилади. УТС инсонларнинг 
ёшига, ж инсига, соБлирига, тананинг катта кичиклигига, жис- 
монан чиниццанлигига боглиц булади. Унинг курсаткичи эркак- 
ларда 
(40 0 0 -5 0 0 0 м )
аёлларга нисбатан 
(3000-4500мл)
бирмун- 
ча купроц (25% ) булади. Одам тик турганда УТС курсаткичи 
ётганга ёки утирганга нисбатан купроц булади.
Упкага сига олиши мумкин булган максимал ха в о 
уупканинг
ум ум и й 
с и г и м и
д ей и л ад и . 
Бу 
к у р с атк и ч
6500 
мл
(1500+5000- 
6000мл)
цолдиц хгажм ва УТС йигиндисидан иборат.
Оддий нафас олиб чицаргандан сунг упкада булиб, цолган 
з^аво мигуюри 
функционал цолдин; сигими
деб аталади ва 3000 
мл
га тенг наф ас чицариш нинг цушимча х.ажми, ^амда цолдиц ^аж- 
млардан таш кил топган.
Н афас олиш нинг 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish