М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet148/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

У п к а д а ц о н а й л а н и ш и .
У пкада цон айланиш ининг узига 
хосли ги ш ун д аки , у катта ва кичик цон айланиш доираси то- 
м и рлари дан цон олади. К ичик айланиш доираси том и р лар и ­
нинг ф у н к ц и о н ал ацам ияти ш ундаки, улар упканинг газ ал- 
м аш и нув в ази ф аси н и ам алга ош иради. Бронхиал том ирлар 
эса у п кан и н г ц и рк уляц и он -м етаб ол и ти к эцтиёжини гаъмин- 
лайди.
У пка артер и я л ар и н и н г 1 мм диам етргача булганлари эла­
стик ти п д аги то м и р л ар га киради. Д иам етри 1 мм дан кичик 
булган то м и р л ар и эса м ускул ти пидаги том ирларга киради.
У пка к ап и л л яр л ар и алвеолалар атроф ида жуда калин ка- 
п иллярлар ту р и н и цосил цилади. Битта алвеолага бир неча 
капилярлар ту гр и келади. Ш унинг учун цам улар умумий ал- 
в ео л яр -к ап и л л я р л а р м ем бранасини цосил цилиб, самарали 
в ен ти л я ц и о н -п ер ф у зи о н м ун осабатларни кучайтиради. Ин-


сон гинч турганда капи ллярлард аги цон ал в ео л я р ^ ав о би- 
лан тахминан 0,75 сек алок^ада булади. Ж и см он и й иш ва^ти - 
да бу курсаткич деярли икки баравар ^иск;аради (0,35 сек).
Упка артерияларида босим 15-25 мм сим уст, веналарида 
эса 
6 -8
мм сим уст га тенг.
Упка томирлари асосан цон-томирни кенгайтирувчи тола- 
ларидан иннервация олади. Гуморал бош ^арувчи ом илларга. 
Адреналин, ацегилхолин, серотонин, гистамин, ангиотензин И, 
простогландинларни киритиш мумкин.
М а^аллий бош^арилиши эса метаболитлар билан боглик;. 
Бу омиллар ичида асосийлари булиб: кислород ва карбон ат ан- 
гидриди тарангликларининг узгариш ла-ридир.
Л имф а системаси.
Крн-томир системасидан таш ^ари орга- 
низмда лимфа томирлари ^ам мавжуд. Улар орган и зм да д р е­
наж вазифасини бажаради. Булар орцали сув, оцсиллар, колло­
ид эритмалар, ёнлар эмулсияси, сувда эриган моддалар, хуж ай- 
ралар емирилишидан ^осил булган моддалар ^он гизим ига ^ай- 
тарилади.
Нерв, мия ту^имасида ва терининг юза ^аватидан таш цари 
барча ту^ималарда лимфа капиллярлари бор. У лар берк хал- 
та-шаклида бошланиб, капиллярлари диаметри 
10
д ан
1 0 0
мкм 
гача булади. Уларнинг деворлари осон чузилувчи булиб, л и м ­
фа ^осил булиши кучайганда 2-3 марта катталаш иш и мумкин. 
Бир неча капиллярлар ^уш илиб лимфа том и рлар и н и ^о си л
цилади. Лимфа томирлари йулларида лимфа тугун лари ж ойла- 
шади ва томирлари билан бир бутун тизимни ^о си л ^илади. 
Тугунлар овал ш аклда булиб, гурух булиб ж о й л аш ад и л ар . 
Инсонда уларнинг сони 460 та булади. Бир то м он и сал б о ти ^ 
булиб, даврозаси дейилади. Бу ердан артерия ва си м п ати к нерв 
толалари киради, вена ва олиб кетувчи лимфа то м и р л ар и ч и ­
тали. Лимфа тугунлари лимф оцитопоэз аъзоси ^и соб л ан ад и . 
У нинг пустло^ моддасида В-ва Т-лимфоцитлар ^ о си л булади.
Лимфа тугунлари нафацат механик вазиф асини баж арад и, 
балки биологик филтр ^исобланади. К^ондаги ^ар хил ёт м о д ­
далар бактериялар, хафли усм а ^ужайралар, то кси н л ар ва ёг 
о^силлар утказилмай уш лаб ^олинади.
Лимфа сую^лиги иккита асосий йулларда йиги либ вена си- 
стемасига ^уйилади. Биринчиси кукрак лимфа йули , иккин- 
чиси буйин лимфа йули.
Л и м ф а н и п г т а р ки б и ва х о с с а л а р и .
К атта ёш л и о д а м д а
бир суткада и нтерстициал б уш л и ада 
2 0
л суюк^лик к;ондан


утади. У н д ан 2-4 л лимфа суклуш ги булиб, цон-гомирлар си- 
сте м ас и га к;айтарилади. К|ондаги о^си лларн ин г 50-100% ин- 
т е р с т и ц и й га утади. Бу о^си лларн ин г асосий ^исми к;он-то- 
м и р л ар и га ^ай тари ли ш и керак, бундай вазиф ани лимфа си- 
сте м ас и баж аради.
О ч в а^тд а ёки ёгс и зр о ^ овцат истеъм ол ^илгандан сунг 
й ириб о л и н га н л и м ф а сую*;лиги т и н и ^ ран гси з сую ^лик. 
У н и н г тар к и б и га ^уж ай р а элем ентлари, о^силлари (202/л) 
л и п и д л а р , п остм олекулали орган и к бирикм алар (аминокис- 
л о т а -л а р , гл ю коза, глиц ери н ), электролитлар киради. Ёрли 
ов ^ат и стеъ м о л ^илган дан сунг ичаклар лимфа сукнуш ги ва 
к у к р а к л и м ф а су к яу ш ги т а р к и б и -о ^ -с у т р ан ги га киради. 
Б у н и н г саб аб и ун и н г таркиби да 
ёт
том чилари куп булади. 
Д у ж а й р а эл е м ен тл ар и н и н г асосий ^исм и л им ф оц итларга 
турри кел и б , у л арн и н г сони 8.109/л га тенг. Э ритроцитлар 
ж уда оз м иц дорда булади. У ларнинг сони т у ^ м а л а р жаро- 
хатланганда ортади. Тромбоцитлар эса булмайди. Макрофаг ва 
моноцитлар жуда оз. Лимфанинг ион таркибида кон плазмаси 
ва интерстиционал сую
1
угик ион таркибига ухшаш. Лимфа су- 
го клиги таркибида ^он плазмасида мавжуд кон ивишида ишти- 
рок э гувчи омилларнинг хаммаси оз м и л о р д а , антителолар тур- 
ли ф ерм ентлар бор. Холистерин ва фосфолипидлар липопроте- 
инлар ^олида учрайди.
Л и м ф а н и н г %осил б улиш и.
Лимфа сукиушги хосил булиши 
филтрация, диффузия ва осмос ходисаларига асосланган. Капил- 
лярлардаги ва тукималараро сукнушкнинг гидростатик босими 
фар^и ^исобига содир булади. Капиллярлар деворининг утка- 
зувчанлиги катта урин тутади. Турли улчамдаги заррачаларни 
лим ф а томирларидан улар бушлирига утишиниш икки йули 
мавж уд. Улардан биринчиси-капиллярлар девори орасидаги 
ё р и ^ а р кенгайиб. торайиб туриши мумкин. Улар кенгайиб йи- 
рик молекулали заррачаларни утказади. Иккинчи йули-эндоте- 
лий хужайралари цитоплазмаси ор^али микропиноцитоз пуфак- 
чалари ва везикулалар ёрдамида утади.
Л им ф а ^осил булишида тузима ва ь^он-томир капиллярлари- 
даги гидростатик ва онкотик босим асосий урин эгаллайди. 
К^оннинг гидростатик босимининг ортиши лимфа ^осил були- 
шини кучайтиради. онкотик босимининг ортиши эса аксинча.
Л и м ф а н и н г %аракат ланиш механизмы.
Лимфанинг ^ара- 
кат и уни лимфа капиллярларида ^осил булишидан бошланади. 
Л имф а сую^лигининг ^осил булиши жойидан бошлаб, то буйин


соцасидаги веналарйга куйиладиган жойгача унинг ц аракати ни
лимфангионларнинг ритмик цисцариш и таъминлайди. Л и м ф ан - 
гионлар, найсимон микроклапанлар булиб, узини тар к и б и ц а 
лимфани царакати учун зарур булган барча элементлар м авж уд: 
Мускул цавати, дистал ва п роксим ал клапанлар мавжуд. Л и м ф а
суюцлиги капиллярлардан кичик лимфа томирларига си лж и ган - 
дан сунг лимфангионлар лим ф а билан тула бошлайди ва у н и н г
томирлари цисцара бошлайди. М ускуллар цисцариши унинг ички
босимини оширади ва дистал цисм клапани ёпилиб п р о кси м ал
цисм клапани очилади. Н атиж ада лимфа навбатдаги л и м ф ан ги - 
онга силжийди(65-расм).

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish