ориз
бушлигидаги рецепторларнинг таъсир-
ланишига жавобан рефлекс йули билан ю зага чицадиган цара-
кат акти булиб, пастки жагнинг юцори жарга нисбатан силжи-
шидан иборат. Р.М агнуснинг маълумотларига
Караганда
овцат
чайнаш маркази узунчоц мияда, ш унинг учун, булбар цайвон-
ларда овцат чайнаш рефлексини ю зага чицариш мумкин. Т ала
мус ва мия гтустлорининг мотор зоналари бутун булгандагина
овцат чайнаш акти нозикроц бошцарилади.
Овцат ютиш
мураккаб координацияланган рефлектор акт
булиб, унинг юзага чицишида огиз буш лиги, цалцум ва цизилу-
нгач бош цисмининг купгина м ускуллари цатнашади. О вцат
ютиш акти икки фазадан иборат: 1) овцат луцмаси шаклланиб,
хал кум бушлотига яцинлаштирилади; 2) овцат ютилиб, халцум
мускуллари цисцаради, айни вацтда тан глай пардаси кутарила-
ди, хикилдоц усти тогайи (эпиглоттис) эса пастга тушади. Бу
механизм нинг б и р и н ч и цисми ихтиёрий равиш да, иккинчи
цисми ихтиёрсиз-ш артсиз рефлекс йули билан бошцарилади.
Овцат ютиш актида учлик нерв, тил-халцум нерви ва адаш-
ган нервнинг аф ф ерен т системалари цатнашади. Овцах ютиш
маркази шу реф лектор актни юзага чицарувчи купгина ядро-
ларнинг функционал бирлашмасидан иборат.
Кусиш халкум
ва меъда рецепторлари таъсирланганда, шу-
нингдек вестибулорецепторлар ва бошца баъзи рецепторлар таъ
сирланганда келиб чицувчи рефлектор актдир. Ш у рецепторлар-
дан афферент толалар орцали узунчоц мияга келувчи импулс-
лар узунчоц м иядаги, шунингдек орца миядаги купгина эффек
тор нейронларга боради.
Рефлекс йули билангина эмас, узунчоц миянинг цисмларига
усма, яллирланиш ж араёнининг таъсир этиши ёки калла ичида-
ги босимнинг ош иш и натижасида цам киши цусиши мумкин.
К^онда эриган м оддалар, Масалан, микроб токсинлари ва тери
остига киритилганда цустирувчи баъзи дорилар (апоморфин)
цусиш марказига гум орал йул билан таъсир этиши цам мумкин.
К^усиш вацтида м еъдага кириш йули очилади, ичак мускул-
лари ва меъда деворлари цисцаради, цорин пресси ва диафраг
ма мускуллари, цалцум, цицилдоц, тил ва
ориз
мускуллари цис-
царади, сулак ва куз ёш и чицади.
Кусиш вацтида марказий нерв системасидаги купгина мар-
казларнинг ^олати узгаради, чунки унда мия узанининг ретику-
ляр формацияси цам цатнашади. Ретикуляр формация куп мар-
казлар билан боглангани учун узунчоц мия билан орца миянинг
турли цисмларидаги нейронлар фаолиятини функционал жицат-
дан бирлаш тиради ва келиштиради, юцорирокдаги марказлар-
нинг цолатини узгартиради.
Аксауриш
рефлекс йули билан нафас чицаришдан иборат му-
раккаб акт булиб, учли к нервнинг бурундаги рецепторлари таъ
сирланганда келиб чицади. Акса уриш бошланганда юмшоцтан-
глай кутарилиб, буруннинг ички тешигини беркитади, сунгра
нафас чицариш м ускуллари цисцариб, кукрак бушлигидаги бо-
симни оширади, ш ундан сунг, бурун тешиги тусатдан очилади
ва бутун цаво бурун орцали зур бериб чикиб, бурун шиллиц пар-
дасига таъсир этаётган моддани олиб кетади. Акса уриш актида
тил-цалцум нерви, адаш ган нерв, тил ости нерви ва баъзи сни
мал нервларнинг аф ф ерент толалари цатнашади.
Акса уриш каби
йут ал
цам цимоявий нафас рефлекси булиб,
хиццилдоц, кекирдак (трахея) ва бронхларнинг шиллиц пардаси
таъ сирланганда келиб чицади. А кса уриш га царам а-ц арш и
улароц, йуталда бурун теш иги беркилмайди, балки овоз ёриги
юмилади. Упкада зарур босим вужудга келгач, овоз ёриги тусат-
дан очилади ва таъсир этаётган моддани кучли даво оцими олиб
чицади. Йуталиш актида, акса уриш актидаги каби, эфферент
толалар цатнашади, афферент сигналлар эса адаш ган нерв тола-
лари орцали угади.
Do'stlaringiz bilan baham: |