М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

ориз
 
бушлигидаги рецепторларнинг таъсир- 
ланишига жавобан рефлекс йули билан ю зага чицадиган цара- 
кат акти булиб, пастки жагнинг юцори жарга нисбатан силжи- 
шидан иборат. Р.М агнуснинг маълумотларига 
Караганда 
овцат 
чайнаш маркази узунчоц мияда, ш унинг учун, булбар цайвон- 
ларда овцат чайнаш рефлексини ю зага чицариш мумкин. Т ала­
мус ва мия гтустлорининг мотор зоналари бутун булгандагина 
овцат чайнаш акти нозикроц бошцарилади.
Овцат ютиш
мураккаб координацияланган рефлектор акт 
булиб, унинг юзага чицишида огиз буш лиги, цалцум ва цизилу- 
нгач бош цисмининг купгина м ускуллари цатнашади. О вцат 
ютиш акти икки фазадан иборат: 1) овцат луцмаси шаклланиб, 
хал кум бушлотига яцинлаштирилади; 2) овцат ютилиб, халцум 
мускуллари цисцаради, айни вацтда тан глай пардаси кутарила- 
ди, хикилдоц усти тогайи (эпиглоттис) эса пастга тушади. Бу


механизм нинг б и р и н ч и цисми ихтиёрий равиш да, иккинчи 
цисми ихтиёрсиз-ш артсиз рефлекс йули билан бошцарилади.
Овцат ютиш актида учлик нерв, тил-халцум нерви ва адаш- 
ган нервнинг аф ф ерен т системалари цатнашади. Овцах ютиш 
маркази шу реф лектор актни юзага чицарувчи купгина ядро- 
ларнинг функционал бирлашмасидан иборат.
Кусиш халкум
ва меъда рецепторлари таъсирланганда, шу- 
нингдек вестибулорецепторлар ва бошца баъзи рецепторлар таъ­
сирланганда келиб чицувчи рефлектор актдир. Ш у рецепторлар- 
дан афферент толалар орцали узунчоц мияга келувчи импулс- 
лар узунчоц м иядаги, шунингдек орца миядаги купгина эффек­
тор нейронларга боради.
Рефлекс йули билангина эмас, узунчоц миянинг цисмларига 
усма, яллирланиш ж араёнининг таъсир этиши ёки калла ичида- 
ги босимнинг ош иш и натижасида цам киши цусиши мумкин. 
К^онда эриган м оддалар, Масалан, микроб токсинлари ва тери 
остига киритилганда цустирувчи баъзи дорилар (апоморфин) 
цусиш марказига гум орал йул билан таъсир этиши цам мумкин.
К^усиш вацтида м еъдага кириш йули очилади, ичак мускул- 
лари ва меъда деворлари цисцаради, цорин пресси ва диафраг­
ма мускуллари, цалцум, цицилдоц, тил ва 
ориз
мускуллари цис- 
царади, сулак ва куз ёш и чицади.
Кусиш вацтида марказий нерв системасидаги купгина мар- 
казларнинг ^олати узгаради, чунки унда мия узанининг ретику- 
ляр формацияси цам цатнашади. Ретикуляр формация куп мар- 
казлар билан боглангани учун узунчоц мия билан орца миянинг 
турли цисмларидаги нейронлар фаолиятини функционал жицат- 
дан бирлаш тиради ва келиштиради, юцорирокдаги марказлар- 
нинг цолатини узгартиради.
Аксауриш
рефлекс йули билан нафас чицаришдан иборат му- 
раккаб акт булиб, учли к нервнинг бурундаги рецепторлари таъ­
сирланганда келиб чицади. Акса уриш бошланганда юмшоцтан- 
глай кутарилиб, буруннинг ички тешигини беркитади, сунгра 
нафас чицариш м ускуллари цисцариб, кукрак бушлигидаги бо- 
симни оширади, ш ундан сунг, бурун тешиги тусатдан очилади 
ва бутун цаво бурун орцали зур бериб чикиб, бурун шиллиц пар- 
дасига таъсир этаётган моддани олиб кетади. Акса уриш актида 
тил-цалцум нерви, адаш ган нерв, тил ости нерви ва баъзи сни­
мал нервларнинг аф ф ерент толалари цатнашади.
Акса уриш каби 
йут ал
цам цимоявий нафас рефлекси булиб, 
хиццилдоц, кекирдак (трахея) ва бронхларнинг шиллиц пардаси


таъ сирланганда келиб чицади. А кса уриш га царам а-ц арш и
улароц, йуталда бурун теш иги беркилмайди, балки овоз ёриги 
юмилади. Упкада зарур босим вужудга келгач, овоз ёриги тусат- 
дан очилади ва таъсир этаётган моддани кучли даво оцими олиб 
чицади. Йуталиш актида, акса уриш актидаги каби, эфферент 
толалар цатнашади, афферент сигналлар эса адаш ган нерв тола- 
лари орцали угади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish