М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

узанининг
- бул- 
бар булимнинг ва айницса м езэнцеф ал булимнинг энг м у ^и м
функдияси шуки, у гавданинг ф азодаги вазиятига р р а б
м у ск ул ­
лар т онусини щайта тацсимлайди.
М ускуллар тонуси реф лекс 
йули билан кайта та^симланиб, гавда мувозанатининг с а ^ а н и -
шини таъминлайди.
Р.М агнус хилма-хил тоник рефлексларнинг жами йиринди- 
сини иккита гурухга булди: 
1
) гавдан ин г фазодаги муайян вази- 
ятини та^озо ^иладиган 
ст ат икреф лекслар',2)
г авданинг су р и - 
лиши билан юзага чикадиган стато-кинетик рефлекслар. С т а­
тик рефлексларнинг узи иккита катта гурухга ажратилади. Би- 
ринчи гуру^и гавданинг муайян вазиятини ёки фазасинн т а ъ ­
минлайди ва 
вазият рефлекслари
ёки 
позатоник рефлекслар д е б
аталади. Иккинчи гурух гавданинг гайри табиий вазиятдан н ор - 
мал вазиятга цайтишини таъм инлайди ва 
ростлаш р еф лек с ла ­
ри деб
аталади.
Вазият рефлексларида тонус кай та таксимланади, М асалан , 
кул ёки 
о ёк н и н г 
ёзувчи мускуллари тонуси камайиб, б укувчи
мускуллар тонуси ошади. Бундай рефлексларни 
узунчоц мия м а р -
казлари
ю зага чикаради. Гавда вазияти рефлексларининг кели б
чикишида вестибуляр аппарат репепторларидан ва буйин м у с - 
кулларининг проприорецепторларидан келувчи афферент и м - 
пулслар катта ахамиятга эга.
У зунчоц м и я п и п г т оник р е ф ле к с ла р и д а л а б и р и н т л а р ш ш г
и ш т иро ки.
Тоник рефлексларда лабиринтларнинг а^ а м и яти
борлигини Р.Магнус билан А. де-К лейн цуйидаги таж р и б ад а 
курсатиб беришди. Д ецеребрацияланган ^айвоннинг б у й н и га 
гипсли бойлам шундай кийгизилдики, хайвон боши тан ас и га 
нисбатан доимо бир вазиятда тураверди ва шу тарифа, б у й и н
мускулларининг проприорецепторлари таъсирлана олм айдиган 
^илиб цуйилди. Сунгра хайвон иккала чаккасидан утувчи ук те - 
варагида айлантириб турилди. Х айвон орца томонини п ас т га
каратиб ётса, ёзувчи мускуллар тонуси максимал даражага етди ; 
^айвон орцасини ю^орига цилиб ётса, ёзувчи мускуллар т о н у с и
камайди. Бу холда гавдадаг и ^ам м а кисмларнинг нисбий в а з и я ­
ти узгармагани холда ф а р т о ш р л и к кучининг гавдага н и сбатан
йуналиши узгарди, бундан англаш иладики, тоник рефлекс ер - 
нинг торгиш йуналишининг у згари ш и га сезгир рецепторларда, 
яъни вестибуляр аппарат рецептопларида бошланади.


Дарз^ацицат, бу таж рибалар децеребрацияланган, лабиринт- 
лари емириб куйилган з^айвонлар устида килинса, улар айлан- 
тирилганда тонус тацсимоти цеч бир узгармайди.
У зунчоц м и я н и н г т о н и к реф лекспари б уйин м ускуллари
пропри о р ец еп т о р ла р и ни нг иш т ироки.
Лабиринти емирилган 
хайвонлар бош ининг вазияти танасига нисбатан узгартирилса, 
тоник рефлексларни аницлаш мумкин. Бош нинг танага нисба­
тан вазияти узгарганда буйин мускулларининг проприорецеп- 
торлари таъсирланади, шу сабабли з^ар хир мускул гурухлари- 
даги тонус рефлекс йули билан кайга тацсимланади. Бош орцага 
энгаш тирилганда олдинги оёцларни ёзувчи мускуллар тонуси 
ошиб, кейинги оёцларни ёзувчи мускуллар тонуси камаяди. Бош 
кукрак кафасига энгаш тирилганда олдинги ва кейинги оёклар- 
даги мускуллар тонусининг тескари узгаришлари руй беради. 
Бош бурилганда мускуллар тонуси куйидагича узгаради: бош 
цай томонга бурилган булса, уша томондаги олдинги оёкни ёзув­
чи мускуллар тонуси ва царама-царши томондаги оёкни букув- 
чи мускуллар тонуси ошади. Бундай рефлекслар буйин мускул­
ларининг проприоцепторларига боглиц; орка мия буйин сегмен- 
тларининг орка илдизлари кирки б цуйилса, тонус кайта таксим- 
ланмайди.
Юкорида тасвир этилган тоник рефлекслар децеребрациялан­
ган хайвонларда яхш ироц куринади, уларда миянинг юцорироц- 
даги булимларидан келувчи пулслар манзарани мураккаблаш- 
тирмайди. Янги тугилган болаларда миянинг юцорироцдаги 
булимлари касалланган, Масалан, мияга цон куйилган ёки бош 
истисцоси келиб чиццан булса, ^ациций децеребрация намоён 
булади, бундай з^олларда юкоридагича рефлекслар кузатилган. 
М иясига цон цуйилиб, гавдасининг ярми фалажланган яъни 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish