Децеребрацион ригидликнинг келиб чикиш ида ретикуляр
формациянинг роли тажрибада исбот этилган. М ия узани узун-
чоц мия юцорисидан цирциб цуйилса, булбар ретикуляр ф орм а
циянинг орца мия марказларини томозловчи нейронлари фаол-
лигини сусайтирадиган импулслар келмай цолади. Айни вацтда
Варолий купригининг цопцори со^асидаги фаоллаштирувчи ней-
ронларга вестибуляр ядролардан ва орца миядан аф ф ерент им
пулслар келаверади. Ш ундай цилиб,
ретикуляр ф орм ациянинг
тормозловчи ва фаоллаштирувчи импулслари уртасидаги муво-
занат бузилиб, фаоллаштирувчи импулслар ортиб кетади. На-
тижада скелет мускулларининг, айницса ёзувчи м ускулларнинг
тонуси кескин даражада ошиб цолади. Варолий куприги цопцо-
ри
со^асидаги фаоллаштирувчи ретикуляр формация булаклари
емирилганда децеребрацион ригидлик руй бермайди.
У рта миянинг баъзи цисмлари шикастланганда асосан букув-
чи мускуллар ригидлиги руй беради. У рта миянинг ретикуляр
формацияси озгина зарарланганда фацат бир оёц ригидлиги ке
либ чициши мумкин.
Ретикуляр формация мускул тонусига таъсир этиш механиз-
ми Р.Гранит ишлари туфайли
маълум булиб, цолди. Орца м и я
нинг гамма-мотонейронлари фаоллиги ретикуляр формация таъ-
сирида узгаришини Р.Гранит курсатиб берди. Г амм а-мотоней-
ронлар мускул ёйларининг периферик цисмларидаги мускул то-
лаларини иннервациялайди. Уларнинг шундай ном билан атал-
ганига сабаб шуки, гамма-эфферентлар
деган аксонлари А г
типдаги ингичка толалар булиб, цузралишни скелет м ускулла
рининг мотор толаларига нисбатан секинрок утказади.
Юцорида айтилганидек, гамма-эфферентлари м ускул ёйла-
ридаги мускул толаларининг цисцаришига сабаб булиб, уларни
таранглайди ва мускул ёйларининг ядро халтасидаги рецептор-
лардан афферент импулслар келишини шу тарифа кучайтиради.
Мускул ёйларидан афферент импулслар орца м ияга доим кира-
вериб, алфа-мотонейронларни цузгатади, бу
эса мускуллар то-
нусининг сабаби ^исобланади. Орца миянинг орца илдизлари
цирциб цуйилганда мускул тонусининг йуцолиши мускул тону-
сида афферент импулсларнинг а^амияги борлигини курсатади.
Мускул ёйларида афферент импулслар келиб туриш ини эса уз
навбатида гамма-мотонейронлар идора этади.
Ш ундай цилиб, орца мия нейронлари билан скелет мускул-
лари уртасида мураккаб узаро муносабатлар ва цайтар алоцалар
бор. Бу узаро муносабатларни ретикуляр
формация идора эта-
ди, у гамма-мотонейронларга таъсир этиб, мускул ёйларидан
келувчи афферент импулслар оцимини узгартиради ва шу би-
лан мускуллар тонусига таъсир этади.
М ускуллар тонусини урта мия
ц о п ц о р и
иккита ретикуло-спи-
нал йул тез утказувчи ва секин утказувчи
йуллар орцали идора
этади. Илдам ^аракатларни назорат цилувчи импулслар бирин-
чи (тез утказувчи) йулдан, сует тоник цисцаришларни назорат
цилувчи импулслар эса иккинчи (секин утказувчи) йулдан утади.
Ретикуло-спинал механизмларни бош мия катта ярим шар-
лари пустлори ва мияча доим о назорат цилиб туради.
Р е т и к у л я р ф орм ация б и ла н кат т а ярим ш арлар пуст ло-
ги ур т а си д а ги (рет икуло-корт икал) муносабатлар.
К атта ярим шарлар пустлорида руй берадиган биоэлектр жа-
раёнларини текшириш шуни курсатдики, тийраклик цолати учун
характерли булган паст волтли тез-тез электр тебранишлари эши-
тув, курув, таггил ва бошца турли-туман рецепторлар таъсир-
лан ган да кучаяди ёки цатто юзага чицади. Бундай эффект
Do'stlaringiz bilan baham: