М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Х аракат 
характерини бахолаш ва бирор харакатнинг барча босц- 
и чларида унга тузатишлар киритиш цобилиятидан махрум була­
ди. Г арчи эфферент импулслар миядан мускулларга бориб, улар- 
ни цисцартира олса хам, бу ж араён назорат цилинмайди ва бош-


царилмайди, чунки 
щ йт ар богла-
ниш
йуц, бусиз эса ^аракатларни 
бошцариш, аник ва текис ^аракат- 
ларни бажариш мумкин булмай- 
ди. Ш унинг учун ^ам цул териси- 
га совуц таъсир этган ёки рецеп- 
торларни фалаж циладиган за^ар 
- кокаин тери ичига киритилган 
сезувчанликнинг камайиши ёки 
й у^оли ш и , яъни ан естези яд ан
кейин цулнинг аниц ^аракатлари- 
ни талаб этадиган бирор ^аракат- 
лари, М асалан, пианино чалиш
ёки хат ёзиш бузилади. Сезувчан­
ликнинг йуцолиши бундан таш ц- 
ари, мускул тонусининг сусайи- 
шига сабаб булади.
О л д и н г и ва орца и л д и з л а р
т о л а л а р и н и н г п е р и ф е р и я д а
т ацсим ланиш и.
Ч.Ш еррингтон 
илдизларни кесиб ^уйиб утказган 
тажрибаларида курсатиб берилга- 
нидек, орца миянинг ^ар бир сег- 
ментидан ^ар томонда биттадан 
орк;а илдиз бошланади, ш у се г­
мент гавданинг учта кундаланг 
булаги - метамерини иннерваци- 
ялайди (бир метамер орца м и я­
нинг сегментига мос келади, ик- 
кинчиси унинг устида, учинчиси 
остида ётади). ^ а р бир метамер 
орца миянинг устма-уст утувчи
29-расм. Одам ор^а мияси- 
даги орка илдизлар нерв 
толаларининг та^симланиш 
чизмаси (Форстердан). 
Расмдаги ,\арф ва р а ^ а м л а р
орца мия сегм ент ларини
курсатади: С -буйин,
Т-кукрак, Ь-бел, Б-дум газа
сегментлари.
учта илдизидан сезувчи толалар
олади. Ш у сабабли бир илдиз циркиб л^уйилганда ^ай вон н и н г 
тегишли метамеридаги сезувчанлик тула йуцолмайди. Борди- 
ю, барча о р р илдизларининг биттасидан бошка хаммаси орка 
мия буйлаб цир^иб цуйилса, сезувчанлик бир метамерда эмас. 
учта метамерда с а ^ а н а д и , шу билан бирга урта метамердаги 
сезувчанлик деярли узгармай тураверади, цушни метамердаги 
сезувчанлик эса бирмунча пасаяди. Бу маълумотлар ш у н д ап гу- 
возушк берадики, периферияда афферент нерв толаларининг та-


рцалиш зоналари бир-бирини ёпиб утади. Бу сунгги вактда элек­
трофизиологик тадцицогларда исбот этилди. Гавданинг ёнма- 
ён учта метамеридаги тери га таъсир этилган цадеб бир орца ил- 
дизда афферент импулслар оцими кузатилиши уш а тадцицотлар- 
да курсатиб берилди.
Одам терисидаги сегм ен тар сезувчанлик иннервациясининг 
тацсимланиш схемаси курсатилган.
Д аракат системасига келганда, сегментар иннервация фацат 
цовурга аро мускуллар учун исбот этилган. Долган мускуллар 
бир неча метамерга м ансуб булиб, бир неча илдиздан утувчи 
толадан иннервацияланади.
С пинал шок.
Х айвонлар устидаги тажрибаларда орца мияни 
турли босцичларда тула ёки цисман цирциб цуйиб, унинг реф­
лектор функцияси урганилади.
Сутэмизувчи ^айвонларда орка мияни мумкин цадар юцори- 
дан цирциб цуйиб (4-5 буйин сегментининг рупарасидан цирц- 
иб цуйиш мумкин) ^ай вон ни н г узок; вацт омон цолишига эриш- 
са булади. Орца мияни бу сегментларининг юцорисидан цирциб 
цуйиш натижасида нафас олши тухтаб, ^айвон улиб цолади, чун- 
ки бу цолда диафрагма нервларининг орца миядаги (спинал) яд- 
роларига нафас марказидан импулслар келмай цолади. Орка 
мия 4 - буйин сегм ентининг пастрогидан киркиб цуйилса, ди- 
афрагмал типдаги наф ас олиш сацланиб колади (диафрагма 
нерви 3 - 4 буйин сегментидан бошланади), шу сабабли упка 
вентиляцияси етарли цаж м да руй бериши мумкин. Орка мия 
юцорироцдан кирциб цуйилганда фацат сунъий нафас олдириш 
йули билан хайвонни улим дан сацлаб туриш мумкин.
Орца мия кундаланггига тула цирциб цуйилгач спинал шок 
келиб чицади. 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish