М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Спинал шок
шундан иборатки, орца миянинг цир­
ки б куйилган жойидан пастроцдаги барча нерв марказларининг 
цузг-алувчанлиги жуда ^ам пасаяди ва рефлектор функциялари 
сусаяди. Орца миянинг цирциб цуйилган жойидан юцорироцда- 
ги нерв марказлари эса ишлайверади. Масалан, орца мия диаф­
рагма нервининг чиццан жойидан салгина пастрокдан цирциб 
цуйилса, шу жойдан пастдаги нерв марказлари ю зага чицаради- 
ган спинал рефлекслар (орца мия рефлекслари) сусаяди. Шу 
билан бирга диафрагманинг нафас ^аракатлари давом этавера- 
ди. Афтидан, узунчоц м иядаги нафас маркази диафрагмани ин- 
нервацияловчи м отонейронларга ритмик импулслар юборишни 
давом эттиради. Ит орца мияси буйин сегментларининг рупара­
сидан циркиб куйилгач, тана ва цул-оёцнинг гаъсирланишига жа-


вобан руй берувчи барча харакат рефлекслари йуцолади, ш унин- 
гдек, сийдик ч щ ар и ш ва дефекация каби бирор рефлекторлар 
цам юзага чицмайди,томирларнинг кенгайиш и сабабли артери- 
ал босим пасайиб кетади, бу орца м иядаги томир царакатланти- 
рувчи марказларнинг шокбулиш натижасидир. Операция цилин- 
ган итда скелет мускулларининг реф лектор кисцаришлари бир 
неча соатдан кейин тиклана бош лайди: артериал босим бир неча 
кундан кейин нормал даражага келади: сийдик чицариш ва д е ­
фекация рефлекслари бир неча ^аф тад ан кейин тикланади: 
о р
-
ритувчи таъсирга жавобан артериал босимнинг кутарилишидан 
иборат том ир торайтирувчи реф лекслар пайдо булади. Х удди 
шунингдек, одамнинг пичокланиши ёки уц тегиши натижасида 
(теккан у к ёки металл парчалари ва суяк булаклари орца м ия 
каналига кириб кетади) орка мияси узилиб цолганда ёки кунда- 
лангига кесилганда цам, бир неча хаф та ва ойларда кейин орца 
миянинг баъзи рефлекслари тикланади.
Шок цодисаларининг орирлиги ва рефлектор функцияларнинг 
цанчалик бузилиши, уларни канча давом этиши турли цайвон- 
ларда турлича булади. Шок ходисалари одам ва маймунларда 
яццолроц куринади. Масалан, маймун орца мияси кукрак ум ур- 
ткалари рупарасидан киркиб цуйилгач, тизза рефлекси бир сут- 
ка ва ундан купрок в акт мобайнида ю зага чикмайди, хрлбуки, 
цуёнда бу рефлекс атиги 15 минут ю зага чицмай туради. Д ем ак, 
цайвоннинг марказий нерв системаси цанча юцори босцичда 
турса, орца миянинг рефлектор ф аоли яти н и марказдан контрол 
цилиш механизми ушанча купроц ривож ланган булади.
Спинал шок феноменинг моциятини туш унмоцучун и кки та 
фактнинг принципиал ацамияти бор: биринчидан, орца м иянинг 
цирцилган жойидан пастрок^аги нерв марказларидаги ш ок ке- 
либ чицади, иккинчидан, орка мия б иринчи марта киркиб куйил- 
ган жойининг пастрогидан орца м ия функцияларининг ти кла- 
ниш даврида иккинчи марта цирцилса, одатда спинал шок х о д и ­
салари такрор вужудга келмайди. А .Ш варц билан Ч.Ш ерринг- 
тон шуларга асосланиб, спинал ш ок феноменини марказий н ерв 
системасининг юцорироцдаги булим ларидан орца мияга им пул- 
слар келмай колиши билан изохлаш ди. М ия узанининг р ети ку- 
ляр формациясидаги нейронлардан орца мияга келиб, уни ф а- 
оллаштирувчи импулсларнинг йуцолиш и спинал шокнинг к е ­
либ чицишида к а п а а^амиятга эгадир.
Орца мияни цирциб куйиш узоц давом этувчи кучли та ъ с и р
булиб, спинал рефлексларнинг торм озланиш ига сабаб б у лади ,


спинал шок эса ш ун и нг окибатида келиб чицади, деган фараз 
куп марта баён цилинди. Рефлектор функциянинг тикланиш дав- 
рида орца мияни такрор цирциб цуйишни бу функцияга таъсир 
этмаслиги цозиргина айтилган фаразни рад этади. Бундан ташц- 
ари, орца миянинг бир ёки бир неча сегментини совутиш 
( «
с о в у ц
билан цирциб цуйиш ») тажрибалари орца мияни цирциб цуйи ч 
билан борланган таъ си р оцибатида спинал шок келиб чикади
деган таъсавурга царш и сузлайди. Орца миянинг бир ёки бир 
неча сегмента совутилганда шикастланмагани цолда спинал шок 
келиб чицаверади.
Спинал шок ^одисалари йуцолгач, узоц вацтдан кейин 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish