М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet202/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Тш0=Ст ро-ио V
Аминокислот алар реабсорбцияси
хам натрий таш илишига 
борли
1
$. Коптокчалардан каналчаларга утган о^сил ва аминокис- 
лоталарнинг 90% каналчаларининг проксимал кисмида реабсор- 
бцияланади. Бу ж араён иккиламчи актив ташиш йули билан 
ам алга оширилади. Турли гурух нейтрал, икки асосли, дикар- 
боксилли аминокислота ва иминокислоталар реабсорбциясини 
туртд ан ортик актив таш иш тизимлари таъминлайди:
О ц си л реабсорбцияси.
Нормал ^олатда оз мивдорда о^сил 
бирлам чи сийдик таркибида булади ва у проксимал каналчалар- 
да ^айта сурилиб кетади. О^силлар реабсорбцияси пиноцитез 
йули билан амалга оширилади. Каналчалар эпителийси о^сил- 
ни адсорбциялаб олади, сунгра мембрана цитоплазмасига бота- 
ди ва пиноцитоз вокуоли ^осил булади. Вакуоллар базал мемб­
ран а томон силжийди ва ю^ори лизосомалар билан ^ушилади. 
Лизосомалар ю^ори протеолитик активликка эга. О^силлар ли­
зосом алар билан бирикиб аминокислоталаргача парчаланади. 
Барча аминокислоталар гидролизга учрамайдилар. Колганлари 
конга узгармаган ^олда утади. Бу жараён актив булиб энаргия 
сарф и билан кечади. Бир кеча кундузда сийдик билан 20-75мг 
дан куп булмаган о^сил ч и
1
^иб кетади. Сийдикда о^силни пайдо 
булиш и протеинурия деб аталади. Буйракнинг цатор ^асталик- 
лари да протеинурия кузатилади. Айрим физиологик х,олатлар- 
да, масалан, ояир ж исм оний ишдан сунг ^ам протеинурия куза- 
ти лиш и мумкин.
М о ч еви и а реаб сорб цияси.
Нефронинг проксимал кисмида 
п ассив ташиш йули билан мочевинанинг маълум к;исми к;айта 
сурилади. Долган ^исми эса йигувчи найчаларга бориб у ерда


АДГ таъсирида цайта сурилади. А Д Г таъсирида йирувчи н ай ч а- 
ларда сув реабсорбцияси кучайиш и натижасида бирламчи си й - 
дикдаги мочевина концентрацияси ортади. АДГ каналчалар 
утказувчанлигини ошириб мочевина буйракни магиз м оддасига 
утади ва у ердаги осмотик босим ни оширади. Д уж айралар ар о 
суюцликда мицдори ортган м очевина концентрацион каттали к 
буйича генле цовузлорига утади дистол каналга ва йирувчи н ай - 
чаларга боради. Шу йул билан м очевина буйрак ичи ай н и ш и
содир булади. Куп сув истеъмол цилганда ёки сийдик аж рали - 
ши кучайганда, сув реабсорбцияси озаяди натижада сийдик б и ­
лан мочевина чициши кучаяди.
Сув ва элект ролит ларреабсорбцияси.
Сув нефроннинг бар- 
ча цисмларида цайта сурилади. Проксимал каналчаларда сувнинг 
2/ 3
кисми, 15% Генле ковузлогида, 15% дистал каналчада ва й и ­
рувчи найларда реабсорбцияланади.
Сув пассив йул билан р й т а сурилади. Осмотик фаол м од д а- 
лар: глюкоза, аминокислоталар, оцсиллар Ыа+, К*, С а* \С Г и он- 
лари узи билан сувни цам олиб утади. Осмотик фаол м оддалар 
реабсорбцияси камайганда сув реабсорбцияси цам кам аяди . 
Масалан, сийдикда глюкозанинг пайдо булиши диурезни кучай - 
ишига олиб келади.
Сувнинг пассив сурилишини таъминловчи ион натрий хисоб- 
ланади. Натрий оцсил ва ам инокислоталар транспорти учун за- 
рур. Бундан ташцари натрий б уйракн ин г магиз моддаси цуж ай- 
ралараро бушлицда сийдикнинг цуйилиш и унинг осмотик ф аол 
муцит цосил цилишига зарур. Н атрий реабсорбцияси н еф ро н ­
нинг барча цисмларида содир булади. Проксимал каналчаларда 
65%, Генле цовузлогида 25%, д истал каналчаларда 9% в а й и ­
рувчи найчаларда 
1
% натрий цайта сурилади.
Натрийнинг цайта сурилиши бирламчи фаол йул билан булиб, 
энергиянинг асосий цисми ш у ж араён га сарфланади. Н атрийни 
таш илиш ида N
8
% К*-АТФ-аза етакчи ацамият касб этад и . 
Хужайра ичига натрийнинг таш илиш и турли йуллар билан амал- 
га ошиши мумкин. Улардан бири Ыа+ ни Н+ билан алмаш иниш и 
(антипорт). Бу холатда № + цуж айра ичига ташилади, Н+ иони 
эса ташцарига. Натрийнинг таш илиш ини бошца йули, ам и н о ­
кислота ёки глюкоза иштирокида ам алга оширилади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish