М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

6. Ф изиологик фаол моддалар иш лаб чщ ариш :
ренин, эрит- 
ропоэтин, витамин Д3~, простогландинлар, брадикининлар, уро- 
киназа.
7.К^он босимини бошцаришда иш тирок этиш.
В.Эритропоэзда иштирок этиш.
9.Гемостозда иштирок этиш.
Ю.Оцсил, ёг, углеводлар алм аш инувида иштирок этиш.
П .)(им оя
вязмфясм-организм ички муцитидан ёт м оддалар, 
цамда захарли моддаларни чицариб юбориш.
Умумлаштириб олганда буйраклар цуйидаги вазифаларни ба- 
жаради: экскретор, гомеостатик, метаболитик, инкретор ва хи- 
моя.
Б уй раклар ф аолият ини т е к ш и р и ш усуллари.
Буйраклар 
фаолиятини текшириш клиник ва таж риба усулларига б улина- 
ди. Тажриба усуллари эса уз навбатида уткир ва сурункали усул- 
ларни уз ичига олади. Уткир таж рибалар кенг куламда цул л а" 
нилмайди, чунки бу усул цатор камчиликлардан холи эмас. Э нг 
аввало наркоз остида олиб борилиб, М НТ тормозланган цолда 
булади. Сурункали тажрибалар И .П .П авлов таклиф цилган сий- 
дик пуфагига фистулалар цуйиш усули ёрдамида янги п огонага 
кутарилиб, табиий шароитда кечади. И.П.Павловнинг ш огирд- 
ларидан Л.А.Орбели таклиф цилган усул, сийдик чицарув йулла- 
рини алоцида-алоцида корин сохаси га тикиб цуйиш усули ё р д а ­
мида эса хар бир буйракнинг сийдик ажратиш механизмини урга- 
ниш мумкин. Бунда бир том онлам а денервация цилинган ёки 
бир буйрагини олиб ташлаш йули билан сийдик цосил б улиш и- 
ни урганилади.
Буйраклар фаолиятини урган и ш н ин г асосий усулларидан 
бири бу микропункция ва м икроперф узия усулларидир. Б и рин - 
чи булиб Пенсилван Университетида А.Н.Ричардс таклиф эт- 
ган микропипетка ёрдамида наф рон ни н г турли цисмларидан 
сую цликлар олиниб, неф роннинг турли цисмларини си й д и к
цосил булишидаги роли урганилади.


Инсон ва ^айвонлар буйракларининг функционал ^олатини 
урганиш учун, айрим моддаларни конда ва сийдикдаги мик^цо- 
рини а н и д а б , сийдик ^о си л булишининг асосий жараёнлари 
туррисида мивдорий м аълумот беради (тозаланиш коэфиценти). 
Бу усул клиникада кенг кулам да цулланилмоеда.
Буйракларнинг ф изиологик фаол моддаларни синтез кили- 
ш ини аницлаш учун, артерия ва вена цон томирларидаги крн 
таркиби текширилиб, солиш тириб курилади.
Электрон микроскопия, цитокимё, биохимик ва электрофи­
зиологик усуллар ёрдамида буйрак хужайраларининг ишлаш ме- 
ханизми, турли вазифаларни бажариши метаболитик вазифила- 
ри хамда каналчаларнинг турли цисмларини функционал а^ами- 
яти урганилади.
Диурезни урганиш клиник текширишларининг асосийлари- 
д ан ^исобланади. С ийдикнинг таркиби, ундаги ферментларни, 
гормонларни урганиш хозирги куннинг асосий текшириш усул- 
ларидан бири хисобланади.
Н еф рон ва ун и н г ц он б и ла н т аъм инланиш и.
Нефрон буй­
ракларнинг морфо-функционал бирлиги булиб ^исобланади. Бу 
ерда сийдик хосил булади. Инсонни ^ар бир буйрагида уртача 1 - 
1,3 млн нефрон булади. Н еф рон мураккаб тузилишга эга булиб, 
бир неча узаро туташган иудсмлардан иборат. У капиллярлар тури- 
ни тутган малпигий коптокчасидан бошланади. Коптокча ташци 
томондан икки цаватли Шумляский-Баумен капсуласи билан цоп- 
лан ган (расм-атласдан). Капсуланинг ички цавати эпителиал 
^ужайралардан иборат. Таищи кавати эса кубсимон эпителиал 
^ужайралар билан цогшанган базал мембранадан иборат.
Ташци ва ички цаватлар оралигида бушлиц булиб, нефрон- 
н ин г проксимал цисми буш лигига туташган. Нефроннинг бу 
сегментини ичидан цоплаган куплаб микроворсинкалар бор. 
П роксимал ^исм бурама, сунгра тугри цимлардан иборат. Про­
ксим ал сегментнинг давом и - Генле крвузлогининг ингичка па- 
стка тушувчи 
1
$исмига туташ ган булиб, эпителиал ^ужайралар- 
д ан иборат. Пастга туш увчи цисми буйракнинг магиз моддаси- 
га утиб 180 
0
га бурилиб, йугон юкорига кутарилувчи цисм си- 
ф атида давом этади. Генле цовузлогини давоми дистал бурама 
найчага давом этиб, буйракнинг пустлок моддасида йигувчи най- 
чаларга уланади. Й игувчи найчалар пустлоц моддадан магиз 
м оддага утиб, чицарув йулларига цушилади ва буйрак жомчала- 
рига очилади. Буйрак ж ом чалари эса сийдик йулларига улашиб, 
сий ди к пуфагида тугалланади.


Инсон ва сут эми- 
зувчи ц а й в о н л а р д а
ж ой л аш ган ж о й и га, 
нефроннинг узунлиги 
ва тузилиш ига, сий- 
дик цуйилтириш да- 
раж асига цараб бир 
неча турдаги нефрон- 
лар 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish