6. Ф изиологик фаол моддалар иш лаб чщ ариш :
ренин, эрит-
ропоэтин, витамин Д3~, простогландинлар, брадикининлар, уро-
киназа.
7.К^он босимини бошцаришда иш тирок этиш.
В.Эритропоэзда иштирок этиш.
9.Гемостозда иштирок этиш.
Ю.Оцсил, ёг, углеводлар алм аш инувида иштирок этиш.
П .)(им оя
вязмфясм-организм ички муцитидан ёт м оддалар,
цамда захарли моддаларни чицариб юбориш.
Умумлаштириб олганда буйраклар цуйидаги вазифаларни ба-
жаради: экскретор, гомеостатик, метаболитик, инкретор ва хи-
моя.
Б уй раклар ф аолият ини т е к ш и р и ш усуллари.
Буйраклар
фаолиятини текшириш клиник ва таж риба усулларига б улина-
ди. Тажриба усуллари эса уз навбатида уткир ва сурункали усул-
ларни уз ичига олади. Уткир таж рибалар кенг куламда цул л а"
нилмайди, чунки бу усул цатор камчиликлардан холи эмас. Э нг
аввало наркоз остида олиб борилиб, М НТ тормозланган цолда
булади. Сурункали тажрибалар И .П .П авлов таклиф цилган сий-
дик пуфагига фистулалар цуйиш усули ёрдамида янги п огонага
кутарилиб, табиий шароитда кечади. И.П.Павловнинг ш огирд-
ларидан Л.А.Орбели таклиф цилган усул, сийдик чицарув йулла-
рини алоцида-алоцида корин сохаси га тикиб цуйиш усули ё р д а
мида эса хар бир буйракнинг сийдик ажратиш механизмини урга-
ниш мумкин. Бунда бир том онлам а денервация цилинган ёки
бир буйрагини олиб ташлаш йули билан сийдик цосил б улиш и-
ни урганилади.
Буйраклар фаолиятини урган и ш н ин г асосий усулларидан
бири бу микропункция ва м икроперф узия усулларидир. Б и рин -
чи булиб Пенсилван Университетида А.Н.Ричардс таклиф эт-
ган микропипетка ёрдамида наф рон ни н г турли цисмларидан
сую цликлар олиниб, неф роннинг турли цисмларини си й д и к
цосил булишидаги роли урганилади.
Инсон ва ^айвонлар буйракларининг функционал ^олатини
урганиш учун, айрим моддаларни конда ва сийдикдаги мик^цо-
рини а н и д а б , сийдик ^о си л булишининг асосий жараёнлари
туррисида мивдорий м аълумот беради (тозаланиш коэфиценти).
Бу усул клиникада кенг кулам да цулланилмоеда.
Буйракларнинг ф изиологик фаол моддаларни синтез кили-
ш ини аницлаш учун, артерия ва вена цон томирларидаги крн
таркиби текширилиб, солиш тириб курилади.
Электрон микроскопия, цитокимё, биохимик ва электрофи
зиологик усуллар ёрдамида буйрак хужайраларининг ишлаш ме-
ханизми, турли вазифаларни бажариши метаболитик вазифила-
ри хамда каналчаларнинг турли цисмларини функционал а^ами-
яти урганилади.
Диурезни урганиш клиник текширишларининг асосийлари-
д ан ^исобланади. С ийдикнинг таркиби, ундаги ферментларни,
гормонларни урганиш хозирги куннинг асосий текшириш усул-
ларидан бири хисобланади.
Н еф рон ва ун и н г ц он б и ла н т аъм инланиш и.
Нефрон буй
ракларнинг морфо-функционал бирлиги булиб ^исобланади. Бу
ерда сийдик хосил булади. Инсонни ^ар бир буйрагида уртача 1 -
1,3 млн нефрон булади. Н еф рон мураккаб тузилишга эга булиб,
бир неча узаро туташган иудсмлардан иборат. У капиллярлар тури-
ни тутган малпигий коптокчасидан бошланади. Коптокча ташци
томондан икки цаватли Шумляский-Баумен капсуласи билан цоп-
лан ган (расм-атласдан). Капсуланинг ички цавати эпителиал
^ужайралардан иборат. Таищи кавати эса кубсимон эпителиал
^ужайралар билан цогшанган базал мембранадан иборат.
Ташци ва ички цаватлар оралигида бушлиц булиб, нефрон-
н ин г проксимал цисми буш лигига туташган. Нефроннинг бу
сегментини ичидан цоплаган куплаб микроворсинкалар бор.
П роксимал ^исм бурама, сунгра тугри цимлардан иборат. Про
ксим ал сегментнинг давом и - Генле крвузлогининг ингичка па-
стка тушувчи
1
$исмига туташ ган булиб, эпителиал ^ужайралар-
д ан иборат. Пастга туш увчи цисми буйракнинг магиз моддаси-
га утиб 180
0
га бурилиб, йугон юкорига кутарилувчи цисм си-
ф атида давом этади. Генле цовузлогини давоми дистал бурама
найчага давом этиб, буйракнинг пустлок моддасида йигувчи най-
чаларга уланади. Й игувчи найчалар пустлоц моддадан магиз
м оддага утиб, чицарув йулларига цушилади ва буйрак жомчала-
рига очилади. Буйрак ж ом чалари эса сийдик йулларига улашиб,
сий ди к пуфагида тугалланади.
Инсон ва сут эми-
зувчи ц а й в о н л а р д а
ж ой л аш ган ж о й и га,
нефроннинг узунлиги
ва тузилиш ига, сий-
дик цуйилтириш да-
раж асига цараб бир
неча турдаги нефрон-
лар
Do'stlaringiz bilan baham: |