М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet201/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

К аналчалардагиреабсорбция.
Буйрак коптокчаларида цосил 
булган бирламчи сийдик, цаналчалар ва йигувчи найчаларда 
цайта сурилиш и (реабсорбция) жараёни цисобига иккиламчи 
сийдикка айланади. Бир неча кундузда цар иккала буйраклар- 
дан оциб утаётган 1500-1700л цондан 150-180 л бирламчи сий­
дик цосил булади, ундан эса 1-1,5 иккиламчи л сийдик цосил 
булади. К^олган суюцлик цаналчаларда ва йигувчи найчаларда 
цайта сурилиб кетади. Каналчалардаги реабсорбция -б у канал- 
чалар бушлигидаги сув ва ундаги организм учун зарур булган 
моддаларни цон ва лимфага цайта сурилишидан иборат. Реаб­
сорбция моцияти цаётий зарурий моддаларни цонга цайтариш 
ва керагидан ортицчаларини, ёт моддаларни моддалар алмаши- 
нуви натижасида хосил булган чициндиларни эса бирламчи сий­
дик таркибида цолдиришдан иборат. Реабсорбция жараёни не- 
ф ронни барча цисмларида содир булади. Проксимал цаналча- 
ларда глюкоза, витаминлар, оцсиллар, микроэлементлар тулиц


цайта сурилади. Генле ф в у зл о р и , дистол каналча ва йигувчи 
найларда сув ва электролитлар реабсорбцияланади.
Нефроннинг проксимал цисм ида Ыа+,СН1 лар 70%, Н С О , - 
90% цайта сурилади.
Моддаларни каналчалардаги реабсорбцияси актив ва пассив 
таш иш йули билан амалга ош ирилади. Пассив таш иш электро­
химик, концентрация ёки осм о ти к градиент фарци йуналиш и 
буйича энергия сарфисиз кечади. Бу йул билан сув, С 0 2, хлор, 
мочевина цайта сурилади.
Актив ташиш деб концентрацион ва электрокимёвий гради- 
ентга карама-царши йуналишда, энергия сарфи ^исобига мод- 
даларнинг ташилишига айтилади. Фаол ташиш уз навбатида бир- 
ламчи ва иккиламчи актив таш иш турларига булинади. Бирлам- 
чи актив ташиш, электрохимик градиентга царама-карши, хужайра 
метоболизми энергияси х.исобш а кечади. Бу йул билан ташилишга 
№ +ионини мисол^илиш мумкин. № *.К +АТФ аза ферменти иш- 
тирокида АТФ энергиясидан фойдаланиб ташилади.
Иккиламчи актив тран сп орт, концентрацион град и ен тга 
царши энергия сарфисиз таш илади. Бу йул билан глю коза, ами- 
нокислоталар утади.
Кайта сурилаётган моддалар каналчаларнинг цоплаган ^ужай- 
раларнинг бушли^ка у р а г а н лю м инал ва асосий м ем бранаси- 
дан утиши керак. Люминал мембранада купчилик моддалар учун 
таш увчилар ва ион каналлари бор, улар моддаларни хуж айра 
ичига утишинитаъминлайди. Базолатерал м ем бранадаЙ а+, К ‘- 
АТФ аза, ва бошка органик м оддаларни ташувчилари бор.
Г лю коза реабсорбцияси.
О дам ларда хар да^икада каналлча- 
ларга 990 ммол глюкоза утади, ундан 989,8 ммол цисми буйрак- 
ларда реабсорбцияланиб кетади, яъни сийдикда деярли глю коза 
булмайди. Глюкоза реабсорбцияси концентрацион катталикка 
царши утади. Глюкоза проксимал каналча бушлигидан хуж ай- 
раларга утиши махсус таш увчилар ёрдамида амалга ош и ри ла­
ди, таш увчи бир ва^тнинг узи да Ы а'ни хам бириктириб олади. 
Бу хосил булган комплекс х у ж ай ра ичига ута олиш хо ссаси га 
эга булиб колади. Хужайра ичида бу комплекс булинади, нати- 
жада хужайра ичида глюкозани ми^дори ортади, сунгра гл ю ко ­
за хужайра аро б у ш л и д а утади, урдан эса кош а утади.
{^ондаги глюкозанинг миьуюри 5 дан 10 ммол/л дан орги б
кетса, у сийдик билан ажралиб чица башлайди. Бунинг сабаби 
шундаки проксимал каналчалар лю минал мембранасидаги т а ­
шувчилар михдори чегараланган булади. Таш увчиларнинг бар-


часи глю коза билан бирикиб олгандан сунг, ^айта сурила олмай 
колади. Орти^часи сийдик билан чи^ариб юборилади.
Глю козанинг максимал реабсарбция (Тша) мивдорини аник- 
лаш учун ^онга глюкоза юборилади ва унинг ^ондаги концента- 
рац иясини сийдикдан пайдо буладиган даражасига оширилади. 
Г лю козанинг максимал таш илиш и (Т т 0)ни анииугаш учун фил- 
тр атга утган глюкоза м иадоридан (коптокчалардаги филтрат 
м и одори С т билан п лазм адаги глюкоза концентрацияси Р

купайтмаси) сийдик билан ажралаётган ( и с-сийдикдаги глю ко­
за концентрацияси, У -ажралган сийдик хажми купайтмаси) глю­
коза айириб юборилади:

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish