М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet204/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   200   201   202   203   204   205   206   207   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

С ийдикнинг ц ую цлаш иш м еха н и зм ла р и .
Иссик Конли ^ай - 
вонларнинг буйраги конга нисбатан юкори концентрацияли си й ­
дик чицариш хусусиятига эга. Бунинг сабабини буйраклар тур- 
ли цисмларини буриб тескари о^иш м еханизм и билан изохлаш
мумкин. Сув мувозанати холатига цараб, буйраклар гох сую^, 
гох к;уюц сийдик ажратиши мумкин. Бу ж араёнда нефроннинг 
барча ^исмлари магиз модда томирлари ^уж айралараро сую ^- 
лик иштирок этади.
Буриб тескари о^изувчи системанинг иш лаш мо^ияти шун- 
дан иборатки, Генле ковузлогининг икки цисми-тушувчи вл 
кутарилувчи ^исмлари бир-бировига ж ипс тацалиб, бир бутун 
механизм сифатида ишлайди. Крвузлок;нинг туш увчи (прокси- 
мал) цисмидаги эпителий фак;ат сувни утказади-ю , натрий ион- 
ларини утказмайди. Кутарилувчи (дистал) ь;исмдаги эпителий 
эса фа кат натрий ионларини фаол реабсорбция кила олади, яъни 
каналча сийдигидан буйракнинг тузим а су ю ^ ш ги га утказа ол а­
ди, лекин айни вактда сувни каналчалардан тукима сукм^шгига 
утказмайди.


Сийдик генле цовузлогининг тушувчи (проксимал) кисми- 
дан утаётганда сув туким а суюцлигига утгани туфайли сийдик 
аста-секин цуюцлашади. Т^цима суюцлигига сув утиши пассив 
процессдир, бун и н г сабаби шуки, цовузлоцнинг проксимал 
кисми ёнидаги дистал цисми эпителийси натрий ионларини 
актив реабсорбция цилади, яъни уларни каналчалардан туцима 
суюцлигига (интерстициал суюцликка) утказади; туцима сую- 
лигига утган натрий ионлари бу ерда сув молекулаларини дистал 
каналчадан эмас, балки проксимал каналчадан тортиб олади.
Сувнинг проксимал каналчадан туцима суюцлигига чициши 
сабабли бу каналчада сийдик тобора куюкланади ва цовузлок 
чуццисида купроц концентрланиб колади. Сийдик юкори кон- 
центрацияли булиб цолгани туфайли дистал цисмидаги натрий 
ионлари туцима суюцлияига утади, чунки дистал каналча девор- 
лари сувни утказмайди, лекин натрий ионларини актив реабсор­
бция килади. К овузлокнинг дистал каналчасидан натрий ионла- 
рининг тукима суюцлирига утиши уз навбатида бу суюцликнинг 
осмотик босимини оширади, бунинг натижасида эса, юцорида 
курсатилганидек, сув проксимал каналчадан тукима суюцлиги- 
га чицади. Ш ундай цилиб, проксимал каналчада сувнинг сий- 
дикдан туцима суюцлинига утиш туфайли дистал каналчада на­
трий реабсорбцияланади, натрийнинг реабсорбция каналчадан 
сувнинг тукима сую цлдаига чицишига сабаб булади. Бу иккала 
процесс бирга утади. Натрий сийдикдан тукима суюклиьига чи- 
циши сабабли цовузлоц чуццисидаги гипертоник сийдик кейин- 
чалик Генле цовузлоьининг дистал каналчаси охирида цон плаз- 
масига нисбатан изотоник ва цатто гипотоник булиб колади.
Е^овузлоцнинг турли ерларида ёнма-ён ётган проксимал ва 
дистал каналчалардаги сийдикнинг осмотик босими жуда кам 
фарц килади. К ан алча атрофидаги тукима суюцлигининг осмо­
тик босими проксимал ва дистал каналчаларнинг шу цисмидаги 
сийдикнинг осм отик босимига тахминан баравар келади.
Проксимал каналчада сув сурилганидан, сийдикнинг осмо­
тик босими аста-секин ошиб боради, дистал каналчада эса на­
трий реабсорбцияси туфайли сийдикнинг осмотик босими шуга 
яраша секин-аста пасаяди. Шундай цилиб, проксимал (ёки дис­
тал) каналчанинг цушни икки цисми орасидаги осмотик босим- 
лар фарки унча катта эмасД овузлоц буйлаб эса босимнинг бу 
кичик фарцлари цаналчаларнинг ^ар бир цисмида цушилиб бо­
ради ва цовузлоцнинг бошлангич (ёки охирги) цисми билан 
чуцциси орасида босимнинг жуда катта фаркини (градиентини)


вуждга келтиради. Конга нисбатан изотоник булган бир талай 
сийдик цовузлоцнинг бошлангич цисмига йигилиш ини таъкид- 
лаб утиш зарур. Генле цовузлогида сийдик куплаб сув ва на- 
трийни йуцотади ва цовузловдан анча кам сийдик оциб чицади, 
бу сийдик цон плазмасига нисбатан яна изотоник, ^атто гипото­
ник булади. Ш ундай килиб, цовузлоц куп м и л о р д а сув ва на­
трий ионларини реабсорбцияловчи концентрацион механизм 
сифатида ишлайди. Техникада цандай булмасин моддалар кон- 
центрациясини катта тафовут цилдириш зарур булганда боя тас- 
вир этилганига ухшаш 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   200   201   202   203   204   205   206   207   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish