М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet194/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

с о р л и г и н и
 
таъминловчи жуда му^им омил хисобла- 
нади. 
Озицланиш
- бу ози^ модданинг организмга тушиши, ^азм
булиши, сурилиши ва озик моддаларнинг (нутриентлар) орга­
низмда узлаштирилишидир. >^аётий жараёнларни таъминлаш
учун озиаутаниш организмнинг пластик ва энергетик эхтиёжини 
таъминлаши зарур. Биосинтез, биологик таркибнинг янгилани- 
ши учун зарур булган моддаларни организм овцат таркибида 
олади. Организмга тушган озиц моддалар энергияси ^уж айра 
мембранаси таркибини, органеллаларни ^осил цилиш ва м еха­
ник, кимёвий, осмотик ва электрик иш бажариш учун сарфлана- 
ди. Озиц моддаларнинг биологик ва энергетик циммати, тарки ­
бида оцсиллар, ёглар, карбонсувлар, витаминлар, минерал ту з- 
лар, органик кислоталар, сув, аромат ва хуш таъм моддалар бор- 
лиги билан аницланади. Организмда ^азм булиш и ва узлаш ти- 
рилиши озиц моддаларнинг му^им хоссаларидир.
Пластик моддаларга булган э^тиёж, энергетик м увозанат 
^олатида организмда емирилаётган оцсил, липид ва карбонсув- 
ларнинг урнини ^оплаш учун зарур булган минимал мик^дорда- 
ги моддани истеъмол цилиш орцали цондирилади. Бу эхтиёж
одамнинг ёшига, соглигига, ме^нат турига ва модда алмаш инув 
жадаллигига караб хар хил булади.
О зицлапиш нинг н а т р и й асослари.
Х ар бир одам организ- 
мидаги модда алмашинувининг узига хослигига цараб маълум 
бир овцатли моддаларни истеъмол цилиши зарур булади.


М увозанат лаш ган ози^ланиш
(А.А.Покровский) назарияси- 
га биноан овцат таркибидаги моддалар мик^дори ва нисбати орга- 
низмнинг физиологик эхтиёжига мос келиши зарур. Истеъмол 
цилинган о в кат, узлаштирилиш даражаси ^исобга олинган ^олда, 
асосий алмаш инув, озиц модданинг специфик- динамик таъси- 
ри ва иш баж ариш га ишлатилган умумий энергетик сарфни доп­
л а т и зарур. К унлик истеъмол ^илинган овцатнинг калорияси 
энергетик сарф дан мунтазам равишда ортиц булса организмда 
ёр депоси ортади. Таомлар таркибида оцсил, ёр ва карбонсувлар 
мувозанатда булиш лари керак. Организмдаги энергетик ва пла­
стик э^тиёж ни цондириш учун уларнинг энергетик циммати 
цуйидаги н и с б а т д а - 15:30:55 % булишлари зарур. Шунингдек, 
таом т а р к и б и д а ги алм аш тириб б у лад и ган ва алмаш тириб 
булмайдиган аминокислоталар, туйинган ва туйинмаган ёг кис- 
лоталари, карбонсувлар таркибидаги мономерлар миадори ва 
балласт моддалар (целлюлоза, пектин ва б.) мувозанатда булиш­
лари шарт.
Адекват ози^ланиш
(А.М.Уголев) назариясига асосан, овк- 
атли м оддалар ва ^азм ферментлари таркиби мос келишлари 
керак. Бу назарияда хазм уч босцичдан иборат эканлиги ва озик- 
лаииш мана шу босцичларга мос булиши кераклиги таъкидлаб 
утилган. М асалан, лактаза етишмовчилигида сут мос келмайди- 
ган овцат ^исобланади. Бу назарияга асосан, бирламчи нутри- 
ентлар ^азм ва сурилиш жараёнида шаклланса, иккиламчи озик 
моддалар ичакдаги микроорганизмлар фаолияти нагижасида 
^осил булади. М икроорганизмлар таъсирида ^осил булган мод­
далар ф ацатгина энергетик ва пластик киммагга эга булмасдан, 
боища ф изиологик жараёнларга (иммун, ^имоя, хулк атвор) ^ам 
таъсир цилиш и аницланган.
О в цат р а ц и о н и н и т узиш принци плари.
Нормал хает фао­
лияти, яхш и кайфият, юцори иш цобилияти, хар хил юцумли ка- 
салликларга карш илик цилиш, усиш ва ривожланишларни таъ- 
минлаш учун озицланиш организмнинг пластик ва энергетик, 
минерал тузлар, витаминлар ва сувга булган эхтиёжини тула цон- 
дириши керак. Овцат рационини тузиш (яъни, одам организми 
учун бир суткада зарур булган озик; моддалар таркиби ва ми^- 
дори) куйидаги тарзда амалга оширилади:
1. Рациондаги ов^атлар энергияси организмнинг энергетик 
сарфини цоплаш и зарур.
2
. О зи^ моддаларнинг калорик ^имматини а н и р а ш учун 
100 
г о в кат таркибидаги оке ил, ёр ва карбонсувларнинг фоиз 
мнцдо-
ри ва калориялилигини курсатувчи жадвалдан фойдаланилади.


3. О зщ м одд ал ар изодинамияси цонунидан фойдаланилади, 
яъни оцсил, ёр ва карбонсувлар энергетик циммати цисобга олин- 
ган цолда бир-бирининг урнини босиши мумкин. М асалан, I г 
ёр (9,3 ккал) 2,3 г оцсил ёки карбонсув урнини босиш и мумкин. 
Лекин бу бир-бирининг урнини босиш фацат цисца муддат да- 
вомида булиши мумкин , чунки озиц моддалар энергетик вази- 
фадан ташцари пластик вазифани цам бажарадилар.
4. Овцат рационида цар бир гурух ишчилари эхтиёжини цон- 
дирадиган оптимал м и л о р д а оцсил, ёр ва карбонсувлар були­
ши керак, масалан 
1
гуруц иш чилари учун суткалик рационда 
80-120 г оцсил, 80-100 г ёр ва 400-600 г карбонсувлар булмори 
зарур.
5. Рацион таркибидаги оцсил, ёр ва карбонсувлар нисбати 
1:1,2:4 булиши керак.
6
. Рациондаги овцат организмнинг витаминга, м инерал туз 
ва сувга булган эхтиёжини тула цондириши цамда алмаш тириб 
булмайдиган аминокислоталарни узида сацлаши зарур.
7. Оцсил ва ёрларнинг суткалик мицдорини 1/3 цисми цайвон 
мацсулоти сифатида булиши керак.
8
. Рациондаги овцат калорияси овцатланиш мицдоригатурри 
тацсимланиши керак. Биринчи нонуш та суткалик энергиянинг 
25-30 % ини, иккинчи нонуш та 10-15 % ини, туш лик 40-45 % 
ини, кечки овцатланиш эса 15-20 % ини таш кил цилиши керак.


X I - Б О Б

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish