М а р к а з и У. Пратов, К


  та оилани бирлаштиради. Келиб  чик?



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov


та оилани бирлаштиради. Келиб 
чик?
1
Ш 
жи­
хатидан чойнамалар кабиласига як?1Н туради. Кабиланинг 
энг йирик оиласи 
эрикадошлар (Ericaceae) 
булиб, у 
140
та туркумга мансуб, 
3500 
турни уз ичига олади. Гуллари 
актиноморф, икки жинсли баъзан бир жинсли.
Хурманамолар (Ebenales) кабиласи
Кабила филогенетик жихатдан чойномаларга якин тура­
ди. Кдбилага асосан дарахт ва буталар киради. Барглари кетма- 
кет баъзан карама-карши жойлашган. Гуллари икки жинсли, 
баьзан бир жинсли актиноморф, чангчилари гултожибаргла- 
рига к5*пшдиб усади. Меваси ширали, резаворсимон. Узбекис­
тонда кабиланинг битга 
Хурмодошлар (ЕЬепасеае) 
оилага 
мансуб бир тури 
Хурмо (Diospyros lotus) 
табиий ходда Усади. 
Республикамизда хурмонинг жуда куп навлари экилади.
Наврузгулнамолар (Primulales) кабиласи
Кабила 4 та оилани бирлаштиради.
Наврузгулдошлар (Primulaceae) оиласи
Бу оилага 
30 
туркум ва 
1000 
га якин тур киради. Улар 
асосан куп йиллик утлардан иборат. Барглари илдиз 
бурзида хосил булади, бутун ёки патсимон киркилган. 
Гуллари актиноморф, икки жинсли. Гулкосача ва гул­
тожбарглари 

та дан, чангчиси 

та, уругчиси 

та. Ту­
гунчаси устки, меваси кусакча. Узбекистонда 8 та тур­
кумга мансуб ва 24 та тури Усади.
Наврузгул туркуми 
(Primula) 
га соябонсимон тУшули кУп 
йиллик Ут^Усимлик киради. НаврУзгулларнинг Ер шарида 
300 
тури, Узбекистонда 
10 
тури таркалган. Улар асосан Сур­
хондарё, Кдпщадарё, Самарканд, Тошкент, Фаргона вило- 
ятларининг тортш туманларида таркалган. Бу оиланинг ва­
киллари таркибида сапонинлар, алколоидлар, смоладар ва 
эфир мойлар мавжуд. Наврузгулларда витамин С куп булади. 
Баъзи турларидан гулчиликда кенг фойдаланилади.
95
эриканамолар (Ericales) кабиласи


Бу кабилага 5 та оила киради. К.овун дарахти (Carica 
papaya) \ам шу оилага мансуб булиб, Марказий Аме­
риканинг энг мухим Усимлиги хисобланади. Ковун да­
рахти мевасида папин ферменти булиб, у ошкозон ши- 
расига таъсир этувчи хусусиятга эга. Кабиланинг энг 
йирик оиласи гунафшадошлар хисобланади.

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish