М а р к а з и У. Пратов, К


темир дарахт (Parrotía pérsica)



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

темир дарахт (Parrotía pérsica)
номли тур манзарали дарахт сифатида экилади.
Чинордошлар (Piatanaceae) оиласи
Бу оилага битга туркум, 10 та тур киради. Улар Шимолий 
Америка, Канада, Мексика, Урга Ер денгизи буйлари, Рар­
бий Химолай, Хинди-Хитой, Болкон ярим ороли ва Урта 
Осиёда таркалган. Бизда бигга 
mapi^ чинори (Platanus oríentalis)
усади. Чинорнинг ватани Урта Осиёда. Чинор манзарали усим­
лик сифатида кучаларда, богларда узига хос курк бериб тура­
ди. Ч инф сербарг усимлик, баргида ён баргчалари булааи. Кур- 
тагидан дастлаб барг чикэди, кейин гулга кирашя. Гуллари бир 
жинсли, чангчи гули саргаш бошчада, уругчи гули к?<зил бош­
чада хосил булади. Шамол воситасида чангланади. Чангчила­
ри 3-4, баъзан 7 та гача булади. Урурчи гуллари 5-9 та мевалчи 
баргларнинг кУшилиб Усишидан хосил булган. Чинорлар 2000 
йилча умр кУради, табиатца 500, 1000 йил яшаган чинорлар
91


учрайди. Туркия (Истанбул якзини)да танасининг айланаси 18 
м келадиган чинорни учратиш мумкин. Сурхондарё вилояги 
Бойсун туманига карашли Сайроб к?
1
шлогидаги чинорнинг 
танаси кавагида мактаб тапгкил этйлиб, унда болалар таълим 
олишган. Чинор ёгочи к?шматпи курилиш материали jçico6- 
ланади, у мустахкамлига жихатидан ёнгок; ёгочидан кашш!- 
майди. Шарк чинори Узбекистон Республикаси “Кдизил ки- 
тоби”га киритилган.
Эмандотлар (Fagales) кабиласи
Эмандошлар (Fagaceae) оиласи
Эмандошлар оиласининг 18 туркумга муносиб 900 га 
я^ин турлари бор. Улар асосан баргини тукадиган ёки доим 
яшил дарахт ва айрим буталардан иборат. Эманлар асосан 
Шимолий Ярим шарда кенг таркалган, кисман улар Жа­
нубий экваторда усади. Эманларнинг купчилик турлари 
жуда йирик дарахглар булиб, баландлиги 35-40 м га етади. 
Барглари оддий 
НсВбатпашиб 
жойлашган. Гуллари айрим 
жинсли, гулкургони оддий, тугунчаси устки, тУпгули ку- 
чала ёки каллакчадан иборат. Меваси бир урукли ёнгокча.
Эмандошлар оиласига мансуб Усимликларнинг хужа- 
ликдаги ахамияти жуда катга. Улардан кимматба^о ёкоч 
махсулотаари олинади. Пустлоки эса ошловчи моддалар тай­
ёрлашда ипптатил^. Эман манзарали Усимлик сифатида 
куплаб экилади. Узбекистонда унинг 7 та тури экилади.

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish