М. Қ. Пардаев, Ш. С. Олтаев, Х. А. Улашев


 Прогнозлаштириш объектининг тизимли таҳлили



Download 2,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/128
Sana29.05.2022
Hajmi2,21 Mb.
#616877
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   128
Bog'liq
makroiktisodij taxlil

10.3. Прогнозлаштириш объектининг тизимли таҳлили 
Прогнозлаштириш жараѐнида, прогноз учун керакли бўлган 
топшириқларни ишлаб чиқиш, хар томонлама прогнозлаштириш объекти 
таҳлилини амалга ошириш шарт. Ушбу анализ объектнинг аниқланиши ва 
тадқиқот предметини, унинг прогнозлаштириш мақсади ва вазифасини
ташқи манбаларга боғлиқлигини, тўзилишини, ишлаш механизми ҳамда улар 
устидан бошқарув кабиларни ўзида мужассам этади. Расмий нуқтаъи 
назардан караганда, объектни изчил тадқиқ қилиш - оптимал алтернатив 
танловни амалга оширишга хамда объектни бошқарувчи алтернатив 
таъсирларнинг 
намоѐн 
бўлишига, 
шунингдек, 
унинг 
келгуси 
корректировкаланган моделларининг тўзилишига олиб келади. 
Биз ижтимоий-иқтисодий тизимларни кўриб чиқамиз, уларнинг 
таҳлили эса прогнозлаштириш объекти сифатида қаралганда анча мураккаб, 
чунки улар мураккаб тизимлар тоифасига киради.
Тизим бир-бирига ўзаро таъсир этувчи элементлари, уларнинг 
хоссалари ва алоқалари мавжуд бўлган бутун бир комплекс сифатида 


160 
қаралиши мумкин. Умуман олганда тизим - бу моддий дунѐда элементлари 
мавжуд бўлган, бутун бир комплекснинг объектив мавжудлигига асосланган 
илмий абстракция. Тизимнинг мураккаблигига оид фараз фақатгина унинг 
элеменларига эмас, балки улар ўртасидаги кўп тармоқли ҳамда кўп қиррали 
алоқаларга, тизимнинг бутунлигига доир махсус хусусиятларнинг намоѐн 
бўлишига ва унинг кутилаѐган ҳолатига боғлиқ. Бу орқали мураккаб тизимни 
ҳам элементларнинг катта миқдори, ҳам уларнинг хилма-хил алоқаларини 
аниқлайди. Мураккаб тизимнинг хусусиятларини таърифлашда, аввало, 
унинг яхлитлик хусусиятидан бошлаймиз. Мураккаб тизим таркибидаги 
бирор бир элемент (кисм)ларда мавжуд бўлмаган хусусиятларни намоѐн 
қилади. Демак, мураккаб тизим унинг таркибини ташкил этувчи қисмлар ва 
уларнинг хусусиятлари миқдорига қараганда кўпрок жиҳатларни намоѐн 
этади. Мураккаблик ва яхлитликнинг ўзи тизимнинг янгича хусусиятларини 
вужудга келтиради. 

Download 2,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   128




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish