Луғат. Тузувчилар: Абулқосимов Ҳ. П., Абулқосимов М.Ҳ



Download 2,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet265/340
Sana12.06.2022
Hajmi2,05 Mb.
#659398
1   ...   261   262   263   264   265   266   267   268   ...   340
Bog'liq
Иқтисодиёт – қисқача изоҳли луғат

 Тизим 
деб элементлар, қисмлардан иборат ўзаро узвий 
боғланган, маълум тартиб асосида таркиб топган бутунлик 
тушунилади. 
Тик кесма
– иқтисодиёт ўзининг тўлиқ ёки табиий 
даражасига эришганлигини кўрсатади. Бунда иқтисодиёт 
ишлаб 
чиқариш 
имкониятининг 
шундай 
нуқтасида 
жойлашадики, бунда қисқа муддатда ишлаб чиқариш ҳажмини 


- 340 - 
янада кенгайтиришга эришиш мумкин эмас. Нархнинг 
тўхтовсиз ошиб бориши ҳам ишлаб чиқариш реал ҳажмининг 
кўпайишига олиб келмайди, чунки иқтисодиёт тўлиқ қувват 
билан ишлай бошлайди. 
 Тирикчилик минимуми
инсон саломатлигини сақлаш ва 
унинг ҳаётий фаолиятини таъминлаш учун зарур бўлган 
моддий неъматлар ва хизматлар истеъмолининг минимал 
даражаси кўрсаткичидир.
Товар - 
бу бирон-бир нафлиликка ва қийматга эга бўлган, 
айирбошлаш учун яратилган меҳнат маҳсули. Товар икки 
хусусиятга эга: бир томондан, у кишиларнинг муайян 
эҳтиёжини қондира оладиган, иккинчи томондан эса, бошқа 
буюмларга айирбошлана оладиган буюмдир. Бошқача 
айтганда, товар нафлиликка (истеъмол қийматига) ва қийматга 
эгадир. 
Товарнинг истеъмол қиймати
унинг кишилар учун 
нафли эканлиги, муайян наф келтириши орқали намоён 
бўлади. У шахсий истеъмол буюми ёки ишлаб чиқариш 
воситалари сифатида кишиларнинг бирон-бир нарсага бўлган 
эҳтиёжини қондиради. 
Товарнинг алмашув қиймати
— бу 
бирор турдаги нафлиликнинг бошқа турдаги нафлиликка 
айирбош қилинадиган миқдорий нисбатидир. Товарлар 
қийматининг миқдори меҳнат унумдорлигига қараб ўзгаради. 
Меҳнат 
унумдорлигининг 
ўзгариши 
товар 
бирлиги 
қийматининг ўзгаришига сабаб бўлади. Меҳнат унумдорлиги 
ўсса, товар бирлигининг қиймати камаяди ёки аксинча, меҳнат 
унумдорлиги пасайса, товар бирлигининг қиймати ошади. 
Меҳнат интенсивлиги иш вақти бирлиги мобайнида 
сарфланган меҳнат миқдори орқали тавсифланувчи кўрсаткич 
ҳисобланади. Меҳнат интенсивлигининг ошиши муайян вақт 
давомида кўпроқ қиймат яратилишига имкон беради.
Товар белгиси -
саноат мулкининг бир тури бўлиб, 
товарни жойлаштириш ёки ўрашда ҳамда унинг ишлаб 
чиқарувчисини кўрсатиш учун қўйиладиган шартли белгидир. 
Товар белгиси тижорат рекламаси билан бирга рақобатли 
курашда муҳим восита ҳисобланади. Унга бериладиган ҳуқуқ 


- 341 - 
янгиликларга ҳуқуқ белгилашда қўлланиладиган талаблар 
асосида ишлаб чиқилади. Т.б. ихтирочиликка доир мутасадди 
давлат ташкилотлари томонидан тасдиқланган Низомга 
мувофиқ бир корхонада ишлаб чиқилган товарни иккинчи бир 
корхонада ишлаб чиқилган худди ана шундай товардан 
фарқлаш учун хизмат қилади. Т. Б. ўз маҳсулотларининг 
сифати учун корхоналарнинг жавобгарлигини оширади. Т.б. 
эгасига 10 йнллик муддатга гувоҳнома берилади. Унинг 
муддати чўзилиши ҳам мумкин.
Товар белгиси 
- ҳуқуқий ҳимоя қилинган товар маркаси 
ёки унинг бир қисми бўлиб, товар сотувчисининг фақатгина 
ўзига марка номи ва марка белгисидан фойдаланиш ҳуқуқини 
беради. Товар белгиси сифат кафолатлари, индивидуаллик, 
реклама ва маркани ҳимоя қилиш вазифаларини бажаради. 
Товар маркаси унинг бозор атрибутлари асосий элементи 
бўлиб, бозордаги қиёфасини шакллантиришнинг асосини 
ташкил этади. 

Download 2,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   261   262   263   264   265   266   267   268   ...   340




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish