Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet408/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   404   405   406   407   408   409   410   411   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

М ахсулот тайёрлаш. М ахсулот йигиш вакти йигиладиган жой 
и клим ига 
к а р а б
белгиланади. 
М ас ал ан , 
У рал да 
май 
ойидан 
ок тя б р г а ч а , Д огистонд а м артдан июнгача, Туркм анистонда эса 
октя брь ойидан келаси йил ап релгач а м ахсулот тай ёрл а н а ди . Айни 
в а к т д а илди зларн ин г 50— 75 % и олинади, кол ган л ар и ерда, к айта 
купайиши учун колдирилади. 6— 8 йилдан сунггина к а й т а махсулот 
т а й ё р л а ш мумкии.
К изилмия усимлигининг илдизи белкурак, кетмон, куп булса, 
трак тор билан иювлаб олинади.
X Д Ф га кура тиббиётда кизилмиянииг т о з а л а н м а г а н илдизи —
Т А Р К И Б И Д А Т Р И Т Е Р П Е Н С А П О Н И Н Л А Р Б У Л Г А Н Д О Р И В О Р
У С И М Л И К Л А Р
25—5121
385


Radix G ly c y rrh iz a e n a t u r a l is в а п робка кисмидан т о з а л а н г а н
илдизи — Radix G lycyrrhizae m u rid a ta иш латилади. Т о за л а н м а г а н
илдиз куйидагича тай ёрл анади : ков л аб олинган илдизни FapaM килиб 
туплаб, устини кам и ш билан ёпиб куйилади. И л д и зл а р гез куриеин 
учун к а й т а - к а й т а т ар а м килинади, айни в а к т д а уларни бир-бирига 
уриб, ту п р о к л ар д ан то зал а н а д и . К уриган илдизларни пресслаб, 
тойланади, сунгра сим билан б оглаб, омборга ж ун ати л ад и. Бу учинчи 
навли махсулот хисобланади.
Т о зал а н га н илдиз У ралда к у й и дагич а тай ёрл анади : усимликнинг 
ер остки кисмини белкурак билан ковлаб олиб, н ав л ар га аж р а т и л а д и . 
К ал та, ингичка, кийшик, ковлаш в а к т и д а синган, кунгир догли 
и лди злар ва илдизпоя ал охи да а ж р а т и б олинади. Б у л а р т о з а л а н м а ­
ган илдиз хисобланади. Узун, тугри и лди злар эса йугонлиги ва 
узунлигига 
к а р а б
аж р а т и л а д и . 
А ж р а ти б
олинган 
илди зларн и
сулитмай, кунгир рангли пробкалари ни пичок билан ёки махсус 
м а ш и н а д а кириб та ш л а б , очик х а в о д а куритилади. Бу иккинчи навли 
махсулот хисобланади.
Алохида а ж р а т и б олинган йугон ва вертикал и лд и зл ар бир неча 
кун салкин ерда сулитилади. С унгра илдиз пробкасини пичок билан 
ёки махсус м аш и на ёрд ам ид а кириб; очик хавода куритилади. 
Куриган 
илдиз 
синчиклаб к а й та 
кузд ан
кечирилади. 
П робка 
к ол д и к л ари булса, махсулот к а й та т о зал а н а д и . Б ун дай илдизлар 
к а й т а т о з а л а н г а н илдиз — Radix G ly c y rrh iz a e b i s m u n d a t a деб 
юритилади. Б у махсулотнинг устки томони оч с а р и к булиб, биринчи 
навга киради.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   404   405   406   407   408   409   410   411   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish