Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet617/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   613   614   615   616   617   618   619   620   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

К0нунлари»ни 
иккинчи китоби оддий доривор в оси тал арга б аги ш лан - 
ган. Китобда 810 та доривор восита тасви рл ан ган . Ш ундан х ай в онл ар 
ва уларни м ахсулотлари 112 тани таш ки л килади. К ол ганл ари
доривор усимликлар, уларнинг махсулотлари ва минерал моддалар.
Абу Р ай хон Беруний узининг м аш хур асари — «Китоб ас-сайд ан а 
фи-т-тибб» («Тиббиётда ф арм акогн ози я») нинг 442 бобидан 104 бо- 
бини 
хай вонлар 
ва у л ар д ан олинган доривор 
махсул отларга 
б аг и ш л аг ан . Д е м а к , « С ай д а н а » д а келтирилган доривор восита- 
ларн и нг карий б туртд ан бир кисмини хай в онл ар ва у л ар д ан олинган 
м ахсулотлар таш кил килади.
Ю к орид а келтирилган м аъ л у м о тл ар бундан ун аср бурунги 
м аъл ум отл ар булиб, Ибн Сино ва Берун и йл ардан олдин я ш а га н
Хакнмлар беморларни д а в о л а ш д а хайвон м а хсул отл ард ан кан ч ал и к 
кенг ф ой да л ан ган ли кл а ри н и исботлайди.
Хозирги в а к т д а хам х а л к т а б о б ати д а турли ка сал ли кл арн и
д а в о л а ш д а хайвон ва уларни махсулотл ари дан ж у д а кенг ф о й д а л а ­
нилади. Мисол си ф ати д а х а л к та б о б а т и д а и ш л ати л ад иган турли 
Хайвон (бурсук, йилки, куй, чучка, ит, балик, гоз ва б ош ка ла рн и ) 
ёги, илон, ^ у р б а к а , чувалчанг, зулук, типратикан, п а р р а н д а л а р ва 
б ош ка хай вонларни н г м ахсулотлари (сут, кимиз, кимрон, катик, 
асал , прополис, ички орган л ар, сийдик в а б о ш к а л а р ) н и келтиришни 
Узи кифоя.
Илмий тиббиётда хам ш иф окорлар хайвон о р ган л ари дан олина- 
д иган бир 
к а н ч а доривор 
п реп ар атл а р
(гармон 
ва фермент 
п р еп аратл ари, орган о п р еп ар атл ар , кондан, сийдикдан олинадиган ва 
б о ш ка п р еп ар атл а р ) д ан хози рда хам турли касалли кн и д а в о л а ш д а
с а м а р а л и ф о й д а л а н м о к д а л а р .
К елгусида хайвон м а хсул отл ари дан доривор восита сифатида 
ф ой далан иш я н а д а ортиши кутилмокда. Бунга д ал ил сифатида 
кейинги й ил л ард а х ай в о н л а р д а н биринчи гал д а сув хайвонларидан, 
ай н ик са денгиз ва о ке а н л а р д а яш овчи ж о н и в о р л ар д ан а ж р а т и б
олинаётган турли биологик ф ао л м оддаларни келтириш мумкин. Шу 
й^л билан олинган биологик ф аол м од д ал ар д ан бир к а н ч а ноёб, 
ки м м атбахо, д ав о л ан и ш и кийин б улган огир ка сал л и кл ар н и даво- 
ловчи доривор в о си тал ар яратилди, 
яр а ти л м о к д а 
ва тиббиёт 
ам ал и ё ти д а с а м а р а л и к у л л ан и л м о к д а. Б у эса бундан кейин хам шу 
соха ни 
кенгайиши 
х а м д а
янги 
с а м а р а л и
доривор 
воситалар 
яра ти л и ш и д ан х а б а р беради. Чунки хай в онлар дунёси ай н и к са денгиз 
Ва 
океан 
ф аун аси ж у д а бой. Улар ичида ург ан и л м аг ан л ар и хам ж у д а 
HJn б^Либ, к а н ч а л а р сир с а к л а ё т г а н экани ф ан га хали номаълум. Бу 
Л уаммоларни х а л килиниши ф ан ва тиббиёт таракки ёти н и н г 
Иелажагидир.
590


Хозирги кунда ф ар м ак о г н о зи я фани узининг дастури га биноан 
и лон лард ан олинадиган з а ^ а р , а с а л а р и м ахсулотлари ва зулукни 
хамда мум, ланолин, кашалот ёги — спермацет, балик ёги ва бошкалар 
(ёг ва ёгсимон м о д д ал ар га к а р а н г )н и урганиш билан ч егарал ан м ок- 
да. Бу булим келгусида анча кенгайиши кутилмокда ва бир к анч а 
х,айвонлардан олинган янги мах,сулотлар ф ар м ак о гн о зи я д астуридан 
узи га муносиб тегишли урин олади д еган умиддамиз.
ИЛОН ЗАХДРИ
Кобра (Урта Осиё кузойнакли илони, капча илон), кулвор илон 
(гю р за ), чарх илон ( э ф а ) , чул к о р а илони (г а д ю к а ), п алласов буш 
илон ва б о ш к а л а р собик И тти ф ок худудида уч райдиган энг зах а р л и
илонлар хисобланади.
Кобра. Бу энг зах,арли илонлар хилидан булиб, таш ки куриниши 
йирик чипор илонга ухш аб кетади. К обра Хиндистонда кенг 
т а р к а л г а н уткир зах,арли кузойнакли илоннинг кен ж а туридан 
биридир. Л екин у буйнида кузойнак расми булмаслиги ва б о ш ка 
белгилари билан Хиндистон кузойнакли илонидан ф а р к килади. 
К обра за х а р л и илонлар ичида йирикларидан бири х,исобланади. 
Буйининг узунлиги 1,8 м га етади. Танасининг усти сарик, т у к жи- 
гарранг, корамтир ва датто кора тусда булади. Купинча танасининг 
олдинги учдан бир кисмида сербар, кун д ал ан гига кетган корамтир 
йуллари булади.
Кулвор илон. З а х а р л и илонлар орасида энг йириги. Буйининг 
узунлиги 2 м га етади. Танасининг усти ж и г а р р а н г ёки т у к кулранг 
тусда, Корин томони ок булиб, ж у д а куп к о р а х,алкачалари бор.
Ч арх илон. Узининг серх,аракатлиги билан б ош ка з а х а р л и
и лон лард ан ф а р к килади. Буйининг у зу н л и ги 70 см гача булади. 
Танасининг усти турли-туман рангда булгани учун чиройли к^ринади; 
ён томонлари буйл аб оч рангли эгри-бугри иккита йул кетган. Б ош и д а 
учиб кетаётган куш шаклини эслатувчи оч рангли белги бор.
Чул кораилони. Буйининг узунлиги 60 см гача етади. Боши 
учбурч ак-ю м ал ок ш аклда. Танасининг усти т у к кулранг, х,ар хил 
ш акл даги корам ти р д о гл а р билаи копланган. Д уми калта, учли 
булади.
Чул кораилони сувилонга ух ш а б кетади. Л ек ин думининг ка лта 
булиши ва бошининг тузилиш ига кура ундан ф а р к килади.
П а лл а со в бушилон. Ч и н ки рок илонлар оиласининг Урта Осиёда 
учрайдиган ягона туридир. Буйининг узунлиги 70 ■
см га боради. 
Танасининг усти кулранг булиб, терисида ёни буйлаб м айд а ко р а 
хол ч а л ар д ан иборат иккита йул кетган. Бошининг уст томонида к о р а 
доги ан и к билиниб туради.
Эстонияда ва Урта Осиёда 
(Тошкент, Биш чек ва б о ш к а

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   613   614   615   616   617   618   619   620   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish