Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet616/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   612   613   614   615   616   617   618   619   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Кимёвий таркиби. М ахсулот тар к и б и д а 0,25 % гача эфир мойи, 
0,4 % ф л ав о н о и д л ар (сальвигенин, метоксилютеолин ва б о ш к а л а р ) , 
Р-ситостерин в а унинг гликозиди ва б о ш ка м од д алар бор.
М ахс улот эфир мойи пинен, борнеол, кариофиллен, лимонен, 
линалооЛ ва б о ш к а терпеиоидлардан таш ки л топган.
Ишлатилиши. Эфиопия м арм араги н ин г ер устки кисми Здренко 
йигмаси таркиби га киради.
587


М ахсулот настойкаси терлаш ни кам ай ти ради. Ш унинг учун ^пка 
силига дучор булган беморларга кечаси терлаш ни камайтириш 
м а к с а д и д а истеъмол килиш га та в с и я этилган.
БР И К Е Т Л А Р — BRIKETUM
Б ри кетл а р 
доривор 
усимликлар 
махсулотининг д о за л а н га н
(м аълум
аник, д о з а л а р г а
б ^л ин ган ) 
дори тури 
булиб, улар 
махсулотларни йирик порошогини пресслаб тай ёрл анади . Бри кетл ар 
ясси турт б урча к б а ъ з а н ж у д а йирик таб л етк а в а б о ш к а ш а к л л а р д а
х ам да маъл ум б ^ л а к ч а л а р г а (купинча 10 та б у л а к ч а г а ) булишни 
м у л ж а л л а н и б прессланади. Х,ар бир б ^ л а к ч а м а ъ л ум огирликка эга 
ва ундан маъл ум микдордаги д а м л а м а ёки к а й н а т м а тай ёр л а ш
мумкин.
Бри кетл ар транспорт в о си тал ар и д а ж ^ н а т и ш г а ан ч а кулай, 
с а к л а ш в а к т и д а хам турли т а ъ с и р л а р г а (намлик, иссиклик, куёш 
нури 
ва 
ёр у г л и к л ар г а) 
ан ч а 
чидамли. 
Шунинг 
учун 
ч о й — 
йи гм ал ар га 
К араганда 
узок м уддат с а к л а ш мумкин, бузилмайди. 
Б ри кетл а р ан ал и зи д а к уй и да ги л ар б а ж а р и л а д и :
1. Брикетнинг устки куринишини текшириш. 
Б у н д а брикет шакли, 
умумий огирлиги, к а н ч а б у л а к ч а л а р г а б^линганлиги ва уларнинг 
огирлиги 
х ам д а 
м азаси, 
хиди, 
ранги 
к^зд а н
кечирилади 
ва 
ан и кл ан ад и .
2. Чинлигини а н и м а ш . 
Бунинг учун брикетнинг бир четини 
м айд ал аб , хосил булган порош окдан тегишли сую кликда (хл о­
р а л г и д р а т ёки и ш кор эритм аси да, сувд а) микроп реп арат т а й ё р л а н а ­
ди ва микроскоп остида курилади. Ш у усимликка хос тегишли 
белгилар и зл аб топиб, чинлиги ан и кл ан ад и . З а р у р булса, усимлик 
махсулотларининг порошогининг ан а л и зи д а к у л л а н и л а д и га н « а н и к ­
лагич кали ти д ан » ф о й д а л ан и л ад и ва микрокимёвий р е а к ц и я л а р (ёг 
Томчиларига, кр а х м а л д о н а ч а л а р и га , ёгоч л ан ган механик тукима- 
л а р г а , ^тказув чи т ^ к и м а элем ен тлари га ва б о ш к а л а р г а х ам д а б аъ зи
биологик ф ао л м о д д а л а р га ) б а ж а р и л а д и . Бу р е а к ц и я л а р махсулот 
чинлигини а н и к л а ш г а ё р д ам беради.
Хозирги в а к т д а тиббиёт саноати куйидаги б рикетларни иш лаб 
ч ик арад и :
Андиз илдизпоя ва илдизидан 
А рслонкуйрук ер устки кисмидан 
Брусника б арги дан
Буймодарон ер устки кисмидан (ж уда йирик таблетка ш а к л и д а ) .
В а л е р и а н а илдизпояси билан илдизидан
Г а з а н д а б арги дан
Д а л а ч о й ер устки кисмидан
Д у л а н а гулидан
Ж у к а гулидан
К а тта зубтурум б арги дан
М ой чечак гулидан (ж у д а йирик т а б л етк а ш а к л и д а )
Ортосифон б ар ги д а н
588


С ан о б арги дан
Тограйхон ер устки кисмидан
Э вкалип т б арги дан
Я лпиз б арги дан ( ж у д а йирик т а б л етк а ш а кл и д а)
К,иркбугим ер устки кисмидан
К о р а к и з (и тти кан ак) ер устки кисмидан
Р о з п а н ж а илдизпоясидан ва б о ш к а л а р
Ш иф окорл арн ин г к у р с а т м а л а р и г а
биноан 
б ри к етл ард ан уй 
шароитида дам лам а ва кайнатм а тайёрланади ва истеъмол килинади.
Д О Р И В О Р У С И М ЛИ К МАЧ.СУЛ О ТЛ А РИ Н И Н Г ТАБЛЕТКА 
ВА ПОРОШ ОГИНИ АНАЛИЗ К.ИЛИШ
Ф ар м ац ев ти к а саноати доривор м а хсулотлард ан т а б л е т к а л а р
(алой б арги дан ва ровоч илдизидан) х а м д а порош оклар (в ал ер и ан а 
илдизпояси билан илдизидан, игир илдизпоясидан, тирнокгул гули, 
кизил ан гиш вонагул барги ,ва ки зи лм ия илдизидан м ураккаб
п орошок) тайёрлайди. Т а б л е т к а л а р махсулот порошогини тегишли 
ш а к л л а р д а пресслаш йули билан олинади.
Д о р и в о р усимлик м а хсул отл ари да н тай ёр л а н ган т а б л етк а ва 
п орош окларни ан ал и з ки л и ш д а уларнинг устки к)/ринишини ^рган и ш
в а чинлигини а н и к л а ш етарли.
Устки куринишини ан ал и з к и л г ан д а т а б л етк а ва порошокларни 
ш акли ва огирлиги, ранги, м азаси, хиди к ^ з д а н кечирилади ва 
ан и кл ан ад и .
Чинлигини а н и к л а ш учун таб л етк ан и эзиб, м а й д ал аб , порошок 
холига келтирилади ва ундан х а м д а п орош окл ард ан микропрепарагг 
т ай ёр л а б , микроскоп остида курилади. У л а р га хос белгиларни излаб 
топиб, доривор усимликлар м ахсулотларининг порошогини «аник,- 
л аги ч калити»дан ф ой да л ан и л ган холда т а б л етк а ёки порош оклар 
кайси усимликдан тай ёрланган л и ги туррисида хулоса чик ари лади .
Чинлигини ан и к л аш в а к т и д а тегишли биологик ф аол м о д д ал ар га 
ва б о ш ка бири км ал ар (мой, кр а х м ал ) х а м д а т у к и м а л а р г а микроре- 
а к ц и я л а р хам килинади. Б у махсулот чинлигини а н и к л а ш га ёрдам
беради.
XV БОБ
ХДЙВОНЛАРДАН ОЛИНАДИГАН ДО РИВО Р МАХСУЛОТЛАР
Х айвон лар, хай вонларни н г айрим о р ган л ар и ва у л ар д ан оЛйНган 
ёки т а й ёр л а н ган махсулотларн и о д а м л а р ' к а д и м д ан ш ифобахш
восита си ф ати д а к у л л а б келганлар. Инсон уз касаллигини д ав о л аш , 
ки й наб турган огрикни ёки йутални колдириш , я р а д а н окиб турган 
конни тухтати ш ва бошка шунга ух ш а ш х о л л а р д а ^симликлар 
махсулотлари, минерал б и р и к м ал ар билан бир ка т о р д а хайвон 
м а хсул отл ари да н хам кенг. ф о й д а л ан г ан б ули ш лари керак. Шунинг
589


учун кайси махсулот — уси м л и клард ан олинганими ёки хайвонлар- 
данми, кайси биринчи булиб доривор восита си ф ати д а ишлатилгани- 
ни айтиш кийиндир. Ф а к а т шуни ка тъ и й т а ъ к и д л а ш мумкинки, хар 
и ккала гурух воси талар хам энг кадимий ва ж у д а кенг микёсда х а л к
т а б о б ати д а ку л л ан и лга н в а к у л л ан м о к д а.
Абу Али ибн Синонинг бутун дунёга маш хур асари — «Тиб 

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   612   613   614   615   616   617   618   619   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish