Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


диаметри 0.5 мм ли ллакдан утад и ган м айда кисми  4



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet552/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   548   549   550   551   552   553   554   555   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

535


диаметри 0.5 мм ли ллакдан утад и ган м айда кисми 

%, органик
а р а л а ш м а л а р 1 % на минерал а р а л а ш м а л а р 1 
%
дан куп хам да 
баргдаги танин микдори 15 % ва . фл аа онои д ла р 
й и р и н д и с и н и н г
микдори 1 
%
дан кам булмаслиги керак.
Кимёвий таркиби, Ба р г т арк ибида 10— 20,9 % танин, 4,8 
%
гача 
гал л ат кислота ва унинг зф и рл ари хам да ф лавон оид лар (авикулярин, 
астрагалин, мирицитрин ва б о ш к а л а р ) булади.
Ишлатилиши. Б ар ги д ан танин олинади.
Т А Р К И Б И Д А
Т А Н И Д Л А Р
Г»? Л
ГАН П Р Е П А Р А Т Л А Р
Т А Й Ё Р Л А Н А Д И ГАН 
Д О Р И В О Р У С И М Л И К Л А Р
Б Е Р Г Е Н И Я И Л Д И З П О Я С И — R H i Z O MA T A B E R G E N I A E
Усимликнинг ними. Калин баргли бергения — B ergenia crassifo- 
па (I,.) Fritsch.; к о р а ка т до шл ар — S a x ifra g a c e a e оиласига киради.
К)'п йиллик, буйи 50 см гач а булган ут усимлик. Илдизпояси 
йугон, горизонтал равишда шохланган. И л д изпоясидан илдизолди 
б а р г л а р ва баргсиз гул уки усиб чикади. Илдизолди туп барглари 
кем! эллипссимон ёки кенг тухумсимон, калин, туксиз, пастки томони 
нукгасимон безли, тук яшил (кузда кизил рангга айланади) рангли, 
узунлиги 35 см гача булади. Б арги кор таги д а кишлайди. Гул 
у 
к и йугон, туксиз, тик усувчи, силлик булади. Гуллари пушти рангли, 
к>нгироксимоп булиб, гул уки д а руваксимон- калконсимон тупгул 
косил килади. Гулкосачаси 5 та, асос кисми бирлашган, тож б арги
5 та, оталиги 10 та, оналик i wymi икки лопали, ярим пасма урнашган. 
Акч>аси — куп уругли, ииш ганда очиладиган кусакча.
М ай
- июнь ойларида гуллайди, меваси и ю л ь — августда пи- 
шади.
Географик т ар к ал и ш и . Сибирь ва Олтой тогларида, С а я ^ ва Тува 
г о р
к и ял ик л ар ид а 
(300 дан 2000 м гача б а л а н д л и к д а ) , тог 
у рмонларида, Б а й ка л кули атроф и д аги тошли ер л ар д а усади.
М ахсулот тай ёрлаш . Усимликнинг илдизпояси кузда ковлаб 
олинади ва сув билан ювиб, тупрокдан т озала на ди. Илдизпояни 
йирик б ул а к л а р г а булиб, махсус кури тги чл ард а куритилади. Усим­
ликнинг катта (кари) барг л ари (ёш б а р гл ар г а нисбатан кари 
б ар г л а р д а таъсир этувчи модда купрок булади) хам йигилади ва соя 
ерд а куритилади.
Махсулотнинг т а ш к и куриниши. Тайёр махсулот цилиндрсимон, 
йирик илдизпоя б у ла к л ар и д ан иборат. И лдизпоянинг устки томони 
(Ора-кунгир, ичи эса оч-куигир ёки кизгиш-кунгир, узунлиги
К ) ...20 см гача, диаметри 3,5 см гача булиб, кучли буриштирувчи
мазаси бор.
XI Д Ф га кура махсулот намлиги 14%, умумий кули 4 %, 10 % ли 
хлорид кислотада эримайдиган кули 0 , 5 % , илдиз ва ер устки 
кисмининг а р а л а ш м а л а р и
1 %, органик а р а л а ш м а л а р
1 % ва 
минерал а р а л а ш м а л а р 1 
%
дан кун хамда илдизпоя таркибидаги 
ошловчи моддалар микдори 2 0 % дан кам булмаслиги керак.
536


Кимёвий таркиби- М ахсулот тарк ибида 
15—28 % 
ошловчи 
моддалар (асосан пирогаллол гурухига киради), эркин холдаги 
полифеноллар, г ал л ат кислота, арбутин, изокучярим унуми булган 
бергенин г ликозидлари, ка н д ла р , кра х мал ка бошка б ири км ал ар 
булади. Б а р г таркибида ошловчи моддалар, 10 
2п % (б а ъ з а н 22 %)
гач а арбутин гликозиди, 2 ..-4 % эркин холдаги гидрохинон в а г а л л а т
кислота бор.
И ш латилиш и. И л д изп оя п р еаа р ати буриштирувчи ва антисептик 
модда си ф ати д а колит ва энтероколит к а с а л л и к л а р и д а истеъмол 
килиш учун, стоматит ва гингивит ка са л ли кл ар ид а огиз ч ай каш учун 
берилади. Акушер,лик — гинекология практикаснда б ачадон буйии 
эрозияс.и касаллигини д а в о л аш д а кулланилади.
Баргнинг доривор 
препарат» синдик 
йуллари 
касаллигида 
ишлатилади.
Д о р и в о р п р еп аратлари. И л д изп оядан тай ёрланган суюк экстракт, 
б аргд ан т айёрла нг ан курук, экстракт (ошловчи м од д ал ар д ан тоза-
л аи ган ва 40 % дан' ортик. арбутин б \ л г а н куру к экстракт).

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   548   549   550   551   552   553   554   555   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish