Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


З ан гв из ор ба илдизинин г кундаланг



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet560/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   556   557   558   559   560   561   562   563   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

З ан гв из ор ба илдизинин г кундаланг 
кесими.
1 — п у как (п р о б к а) кавати ; 2 — ф е л л о д ер м а; 3 — п устлок; 
4 — кам бий; 5 — ксилем а; 6 — друз; 7 — у за к нур х у ж ай р а- 
л ар и ; 8 — стереид лар; 9 — ли б р и ф о р м .
543


ташкил топган. С тереидларнинг х у ж а й р а пусти кам ёгочланган 
булиб, улар иккиламчи п устлоклар ва бирламчи пустлок ч егарасига 
якин жойда якка ёки 2— 3 таси б и рл аш ган колла учрайди.. Сув 
н ай лари учбурчак ш аклида ж ой л аш га н . И лдизда либриформ бир 
хилда т а р а к к и й угмзнди. Купинча у мутл ак о булмаслиги мумкин. 
Л и бри фор м калин аустли булиб, б а ъ з а н бирламчи ёки иккиламчи сув 
най лари атроф и да ж ой лаш ади . Уза к нурлари бир каторли булиб, 
бирламчи пустлок ч егарасига етиб б орган да кнйш аяди. Паренхима 
Х уж айрал ари да 
дру зл ар 
ва 
тухумсимон 
ёки 
юмалок, 
шаклли 
к р а хма л ла р учраб туради.
Кимёвий таркиби. М ахсулот т арк ибида 12 - 2 0 % гача, б а ъ з а н
40 
%
ошловчи моддалар, га л л а т ва ;»ллаг кислоталар, 2,5— 4 % 
сапонинлар (сангвисорбин, потерин) , эфир мойи, стеринлар, крахмал,
б уёк ва б ош к а бири кмал ар булади. Усимликнинг ошловчи моддалари 
асосан пирогаллол гурухидан таш ки л топган. Уларнинг махсулот 
таркиби да куп микдорда тупланиш ига тупрокда намлнкнинг етарли 
булиши катта а х а м и ят г а :-яа.
Гарбий Сибирь тек и ели гида усадиган зан гв и зорб а усимлигининг 
илдизи таркиби да 2 0 ,4 —24,6 %, нлдизпояеида 22,3 
26,6.% м и к­
д орда ошловчи моддалар тупланади. Олтой тог л ари да усадиган 
зан гв и зорб а усимлигида ошловчи моддалар микдори я н ад а купрок 
булади. Масалан: илдизида 36 %, илдизпоясида эса 40 % гача етади.
М ахсулот тарк иб и да ошловчи м од д ал ар 14 % д ан кам б у л м асл и ­
ги керак.
И ш латилиш и. Махсулотнинг доривор препаратл а ри буришти­
рувчи ва кон окишини гухтатувчи восита сифатида меъда-ичак 
ка са л ли к л ар и да (энтероколит ва ич кетгаида) хамда кон тупуришда 
ва гинекология амалиётида кон окишини тухтатиш учун ишлатилади.
Д о р и в о р преп аратлари. К айнатма.
Махсулот ич кетганда иш лати лад иган чой — й игм ал ар таркибига 
киради,

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   556   557   558   559   560   561   562   563   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish