Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


Махсулотнинг микроскопик тузилиши



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet469/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   465   466   467   468   469   470   471   472   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Махсулотнинг микроскопик тузилиши. Ю м ш атилган илдизни 
кун д алан гига кесиб’, микроскоп остида курилади. Илдизнинг кунда- 
л ан г кесими иккиламчи тузи лиш да булиб, фл оэм а билан ксилема 
уртасида х а л к а ш аклида камбий ж о й л аш га н . М а р к а зи д а у за к
булмайди. У зак нурлари кенг, йирик х у ж а й р а л а р д а н иборат булиб, 
у л ар т у к с а р и к рангли йул ш акл ид а куринади. И л д и зд а механик 
туки м алар — толалар ва тошсимон х у ж а й р а л а р булмайди. Паренхима 
Х уж айралари да куп микдорда 
йирик д рузл ар 
хам да 
крахмал 
д о н а ч а л а р и бор ( 5 1 - раем ).
Ровоч илдиз кукуни хам микроскоп остида курилади. Кукунда 
ж уд а куп к рахм ал л и паренхима х у ж а й р а л а р и хам да йирик сув 
найларининг б улаклари н и ва нихоятда к атта д рузл арн и куриш 
мумкин. 
К укунда механик ту к и м а л а р — то л а л а р
ва тошсимон 
Х уж айралар булмайди.
Кукун ишкор эритмаси билан н ам лан са, у т у к кизил рангга 
(антрацен унумларига реакция) киради, темир-аммоний аччиктош 
эритмаси т аъ си р и д а эса кора яш ил ран гга (таногликозидларга 
р еакция) буялади ,
Кимёвий таркиби. М ахсулот тарк иб и да икки хил гурухга кирувчи 
бирикм алар: 6,0— 12 % тан огликози длар (глюкогаллин, тетрарин ва 
б о ш к а л а р ) 
х ам д а 3,4— 6 % 
(Москва вилоятида устириладиган 
махсулот тарк иб и да 5 % ) антрацен унумлари булади. Хризофанеин 
(ги д роли зл ан ган д а хризофанол ва глю козага п а р ч а л а н а д и ) , глюко­
реум — эмодин (реум — эмодин ва глюкозага п а р ч а л а н а д и ) , глюко- 
алоэмодин (алоэ-эмодин ва глю козага п а р ч а л а н а д и ) , реохризин 
(фисцион ва глю козага п а р ч а л а н а д и ) , фисционнинг дигликозиди, 
гликозид алоэ — эмодин-диантрон, реиннинг ди — ва моно (глкжоре- 
ин ва б о ш к а л а р ) гликозидлари, А, В, С, ва D сеннозидлар. А, В ва 
С реидинлар, А, В, С ва D пальмидинлар, алоэ-эмодин, франгула- 
эмодин, -реин, диреин, хризофанол ва б о ш к а л а р ана шу антрацен 
унумларидандир. Б у л ар д ан т аш к ар и , махсулот тарк иб и да см олал ар 
(кучли сурги таъ си рига э г а ), крахмал ва пектин м од д ал ар булади.
XI Д Ф га кура махсулот таркиби да антрац ен унумларининг 
умумий микдори 2 % дан кам булмаслиги керак.
447


448


51- раем . 
Ровоч илдйзининг кундаланг кесими ва порошоги.
А — кундаланг кеснм; Б — 
порош ок. 

— п укак ( п р о б к а )


— 
ф ел л од ер м а; 
3 — 
др узлар; 
4 — 
у за к нур х у ж ай - 
р а л а р я ; 5 — кам бий; 6 — сув н ай лари ; 7 — п ар енх и м а; 8 — кр а х м а л дон ачалари.
Р овоч барги ва гулида рутин х ам д а органик ки слоталар борлиги 
ан и кл ан ган .
Ишлатилиши. 
Ровоч п реп аратл ари сурункали м е ъ д а -и ч а к к а ­
са л л и к л а р и д а ични ю мш атиш учун, ичак атониясида ва газ тупланиб 
к о л га н д а иш латилади. Б у п реп ар атл а р кам д о за д а (0,05— 0, 2) кабул 
килинса, ични котиради (асосан тан огликози длар т а ъ с и р и ) , куп 
д о з а д а (0,5—2,0) к а б у л ки лин ган да зса ични ю мш атади (асосан 
ан трац ен унумларининг таъ си р и ).
Доривор препаратлари. 
Ровоч илдизи порошок ва таб летка 
холида иш латилади. Р овоч илдизидан яна ка й н атм а ва курук 
экстракт ( с у в л и — спиртли а ж р а т м а ) тайёрланади.
29—5121
449



Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   465   466   467   468   469   470   471   472   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish