Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


усимликнинг усишининг кайси даврида ва кайси кисмида куп



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

усимликнинг усишининг кайси даврида ва кайси кисмида куп 
тупланиши аникланади, ажратиб олиш ва бирга учрайдиган 
моддалардан тозалаш хамда сифат ва микдорий анивдаш усуллари 
ишлаб чикилади. Усимлик усиш даврида уни таркибидаги асосий 
таъсир этувчи модданинг микдорий узгариши ва бу Узгарищга сабаб- 
чи омиллар урганилиб, махсулотни тайёрлаш вакти аникланади.
Кейинчалик усимликдан олинган фитопрепаратнинг фармаколо­
гик таъсири урганилиб, клиника (шифохона) шароитида текширилиб 
курилгандан сунг тиббиёт сохасида ишлатишга тавсия к,илинади.
Доривор усимликларнинг бундай урганиш албатта тиббиётда 
ишлатиш учун фитопрепарат яратиш билан якунланиши керак.
2. 
Янги дйривор усимликларни излаб топиш ва уларни тиббиёт 
амадцётида ишлатишга тадбик этиш.
„js^popHBop усимликлар кадимдан инсоният томонидан турли 
касалликларни даволашда ишлатиб келинган. Уларни турлари жуда 
куп булиб ер юзининг хамма худудида (регионида) ишлатилади- 
ганларидан ташкари хар бир худуднинг узига хос доривор усимлиги 
Хам 
булади. Аммо, халк табобатида ва анъанавий (традицион) 
тиббиётда кулланиладиган доривор Усимликларнинг хаммаси Хали 
илмий тиббиётда уз Урнини эгаллагани йук. Лекин уларнинг баъзи 
бирлари шу вактгача давоси топилмаган касалликларга шифо 
булиши хам мумкин. \
Юкорида фармакогнозия фанининг максади тугрисида фикр 
юритилганда синтез йули билан олинадиган доривор моддаларнинг 
(синтетик препаратларнинг) систематик равишда куп ишлатилиши 
турли дори касалликларига олиб келиши кайт этилган эди. Шунинг 
учун янги доривор усимликларни, юкори самарали биологик фаол 
моддаларнинг янги манбасини излаб топиш фармакогнозия фанининг 

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish