Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


Махсулотнинг микроскопик тузилиши



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet286/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   282   283   284   285   286   287   288   289   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Махсулотнинг микроскопик тузилиши. Б е л л ад о н н а усимлиги барг 
ва= илдизининг микроскопик тузилиш и урганилади.
Б аргн и и ш кор эритмаси билан ёритиб, сунгра таш к и тузилиши 
микроскоп остида курилади ( 3 0 - р ае м ). Б а р г эпидермисининг ён 
д ев о р л ар и эгри-бугри булиб, ундаги кутикула к а т л а м л а р и билиниб
265


туради. Б а р г л а р д а том и рлари буйлаб уч-турт х у ж а й р а л и , ,оддий, бир 
х у ж а й р а л и бош чали ва узун оёкчали х а м д а бош часи куп х у ж а й р а л и
ва ка лта (бир х у ж а й р а л и ) оёкчали-туклар куринади. Б а р г д а кальций 
о кс а л а т тузининг кумсимон кри сталлари ж о й л а ш г а н х ал та хуж а й ра - 
л а р булиши унинг энг характерли б ел гил арид ан биридир. Б у халта 
х у ж а й р а л а р баргнинг мезофилл кисмида т а р к о к холда ж о й л аш га н
булиб, микроскопнинг кичик объективида кичкина кора дог ш аклида, 
катта объективида эса ан и к куринади. Б а ъ з а н х ал та х у ж а й р а д а г и
к р и ста л л а р
б ар гд а 
порошок 
холида 
сочилиб 
кетган 
булади 
( 3 0 - р ае м ).
Илдизнинг микроскопии тузилиши. С овук усулда юмш атилган 
илдизни кун д ал ан гига кесиб п реп арат тай ёр л а н а д и . Сунгра- препа- 
ратни х л орал ги драт эритмаси ёрд ам ид а микроскоп остида курилади 
( 3 1 - р ае м ). И л д из т а ш к и томондан оч кунгир рангли 2— 6 к а в а т
пукак х у ж а й р а л а р и билан копланган. Б и рл ам ч и пустлок к у н д а л а н ги ­
га чузилган йирик, иккиламчи п устлок эса м айд а х у ж а й р а л а р д а н
таш ки л
топган. 
Ф лоэм а 
элементлари 
паренхима 
х у ж а й р а с и га
нисбатан майда, х у ж а й р а пусти к а л и н р о к булиши билан як кол
а ж р а л и б туради. К амбий х ал к а си ан и к билинади. Сув н а й л а р гурух- 
гурух холида учрайди. К амбий якин и даги сув н ай л ар б о ш к а л а р и г а
нисбатан йирикрок булади. Й ирик сув най лари трахе и д л ар билан 
у р ал ган . К а р и р о к илдизнинг иккиламчи ксилема п арен хи м асид а 
х у ж а й р а пусти унча кали н б улм аган т о л а л а р х ам д а куш им ча ф л о эм а 
'б улади (и тузум д ош лар оиласига кирувчи купчилик уси м л и к л ар га 
хос). П арен хим а х у ж а й р а л а р и д а ю м алок ш аклли кра хм ал ва 
кристалли хал та х у ж а й р а л а р учраб туради ( 3 1 - р ае м ).

Еввойи 
холда 
усади ган бел л ад онн а 
махсулотига скополия 
усимлигининг барги а р а л а ш и б колиши мумкин (бу усимликлар бир 
ерд а у сади ). С кополия барги бел л ад онн а б аргй дан морфологик ва 
ан атом ик ж и х а тд а н ф а р к килади: скополия баргининг асос кисми 
торайган, томирлари баргининг пастки томонида ан и к куриниб 
турад и ган тур хосил ки л ад и (морфологик ф а р к и ) . Баргн и нг кутикула 
к а т л а м и куринмайди, кристалли х ал та х у ж а й р а л а р эса д еярли
булмайди (анатом и к ф а р к и ) .
Кймёвии таркиби. 
Усимликнинг хам м а кисмида 
(и лди зи да 
0,40— 1,30 %, б арги да 0,14— 1 , 2 0 % , поясида 0,20— 0,65 % , гулида 
0,24— 0,60 %, гшшган мевасида эса 0 , 7 0 % гач а) а л к а л о и д л а р
булади.
Х1-ДФ га кура б арг тарк иб и даги а л к а л о и д л а р суммаси 0,3 % дан, 
илдизидаги (IX Д Ф га кура ) а л к а л о и д л а р суммаси 0,5 % д а н кам 
булмаслиги лозим.
М ахсулот тар к и б и д а а л к а л о и д л а р д а н т а ш к а р и оз м и кд орд а 
учувчан асослар: N -метилпирролин, N -метилпирролидин ва пиридин
илдизида яна кусгигрин булади. Атропин, гиосциамин, скополамин 
,(гиосцин), апоатропин (атропамин) ва белладонин белладонн ан и нг 
асосий ал кал оид л ари ди р. Б ел л ад о н н а алка л о и д л ар и тропан гурухига 
киради, улар м ураккаб эфир гипида тузилган. Тропан пирролидин 
билан пипиридиннинг азот оркали бирлаш иш ид ан хосил булган
266


V
(4^
; • ,
1


Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   282   283   284   285   286   287   288   289   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish