project.gov.uz
15.03.2022
14
5. Солиқ базасини кенгайтириш масалаларида уларнинг салоҳиятини ишга солиш
мақсадида, бошқа тармоқлардан юқори малакали мутахассисларни солиқ органларига фуқаролик-
ҳуқуқий шартномалар асосида жалб этиш ёки ишга қабул қилиш амалиётини жорий этиш.
6-боб. Стратегияни амалга оширишнинг кутилаётган натижалари
Стратегияда белгиланган вазифаларни амалга ошириш орқали 2026 йилгача Ўзбекистон
Республикаси солиқ маъмурчилиги ва давлат солиқ хизмати органларини ривожлантиришда
қуйидаги кўрсаткичларга эришиш кўзда тутилмоқда:
биринчидан,
2026
йилга келиб солиқ тушумларининг ЯИМдаги улуши 19,2
фоизгача
ошиши кутилмоқда, бу давлат томонидан солиқлар ҳисобидан ундириладиган мамлакат
маҳсулотининг улушини кўрсатади. Шу билан бирга, қўшилган қиймат солиғининг ЯИМга
нисбати 7,8 фоизгача ошиши кутилмоқда, бу эса солиқ маъмурчилигининг солиқ тушумларини
сафарбар этишдаги муваффақият даражасини кўрсатади.
иккинчидан,
солиқ тўловчиларнинг эҳтиёжлари учун хизмат кўрсатиш каналларини
модернизация қилиш ва кенгайтириш, солиқ тўловчиларнинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари бўйича
хабардор қилиш, ўқитиш жараёнларини яхшилаш, ҳисоботлар тақдим қилиш, тузатиш киритиш ва
тўлаш жараёнларини соддалаштириш орқали 2026 йил охирига қадар 97% солиқ
мажбуриятларини ихтиёрий равишда бажарилиши кутилмоқда;
учинчидан,
солиқ қарзини самарали бошқариш орқали, ҳисобот йилида тўпланган солиқ
тушумлардаги солиқ қарзининг нисбати 2020 йилдаги 4,2 фоиздан 2026 йилга қадар босқичма-
босқич 3,8 фоизга пасайиши кутилмоқда.
тўртинчидан,
жами солиқ тўловчилар умумий сонидаги фаол солиқ тўловчи – юридик
шахсларнинг улушини 2020 йилдаги 66 фоиздан 2026 йилга қадар 71 фоизгача кўпайтириш
кутилмоқда, бунда солиқ декларациясини ўз вақтида тақдим этаётган фаол солиқ
тўловчилар – жисмоний шахсларнинг улуши 2020 йилдаги 97 фоиздан 2026 йилга қадар
99,5 фоизга етказилиши кутилмоқда;
бешинчидан,
рискларни бошқариш тизими солиқ ҳисоботини ва солиқ тўловчининг
самарадорлигини баҳолашга, юқори хавф зоналарини аниқлашга ва солиқ қонунчилигини бузиш
ҳолатларини аниқлаш имкониятларини оширишга ёрдам беради;
олтинчидан,
солиқ тўловчилар билан яқин ҳамкорликни таъминлаш солиқ органлари ва
солиқ тўловчилар ўртасида ишончли муносабатларни ўрнатишга ёрдам беради;
еттинчидан,
солиқ тўловчилар билан муҳим алоқада бўлган жойларда кадрлар билан
таъминланганлик даражасини тегишли даражада ушлаб туриш солиқ тўловчиларга сифатли
хизмат кўрсатишни рағбатлантиради;
саккизинчидан,
бизнес-жараёнларни реинжиниринг қилиш, рискларни бошқаришнинг
автоматлаштирилган тизимини жорий этиш, солиқ органлари томонидан ҳисоботларнинг
шакллантирилиши солиқ тўловчиларнинг солиқларни тўлаш учун сарфлаган вақтини
2020 йилдаги 181 соатдан 2026 йилга келиб 149,5 соатгача қисқартиради.
2026 йилга келиб, электрон солиқ хизматлари қамраб олиш улуши 2020 йилга нисбатан
95 фоизгача ошади. Шу билан бирга, солиқ ҳисоботларини электрон шаклда тақдим этиш
2020 йилдаги 65 фоиздан 2026 йилда 99 фоизга ошади, бу Ўзбекистоннинг халқаро
рейтинглардаги ўрни, шунингдек, ишбилармонлик фаоллиги индекси кўрсаткичлари
яхшиланишига олиб келади.
Do'stlaringiz bilan baham: |