Л. М. Шипитсйна И. А. Вартанян анатомия, ФİЗİология ва патология eшитиш, нуқҚ ва кўриш органлари


Гуруч. 16. Коклеа орқали вертикал кесма



Download 1,9 Mb.
bet16/233
Sana12.07.2022
Hajmi1,9 Mb.
#779479
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   233
Bog'liq
1Anatomiya, fiziologiya

Гуруч. 16. Коклеа орқали вертикал кесма
:
- суяк устуни; - спирал суяк
чўққиси; - барабан зинапояси; -
кириш зинапояси
лабиринт). Спирал 2,5 - 2,75 бурмалар ҳосил қилади, кенг асосдан бошланиб
, торайган чўққи билан тугайди (16-расм).
Кохлеар каналнинг умумий узунлиги тахминан 35 мм. Марказий суяк новдаси, унинг атрофида коклеа спирали (16-расмга қаранг) шпиндел (модиолус) деб аталади .
Коклеа ичида унинг узунлиги бўйлаб иккита мембрана мавжуд - асосий ва Реисснер коклеани уч қисмга бўлувчи - лъEст - Ниcа (17-расм). Вестибуляр, тимпаник ва ўрта зинапоялар сиқилмайдиган суюқликлар (мембранали лабиринт) билан тўлдирилган. СЛE - га ретсептор аппарати бўлган ўртача зинапоя - эндолимфа билан тўлдирилган Корти органи Ўрта нарвоннинг эндолимфаси вестибуляр органнинг эндолимфаси билан алоқа қилади ва бир хил таркибга эга. Эндолимфа таркибини сир - ташқи томонда жойлашган томир чизиғининг иккиламчи функтсияси - зинапоянинг ўрта қисмидаги гидрохлорид девори ушлаб туради.

Вестибуляр ва тимпаник зинапоялар перилимфа билан тўлдирилган , эндолимфадан фарқли таркибдаги ҳужайрадан ташқари суюқлик. Тепасида

Овалноеокно


Вестибулярнаялестнитса
ГеликотремаСредняя (улитковая) лестнитса
Рис. 18. Распространение звуковых колебаний в улитке (пояснение в тексте)

коклеанинг ҳушке, вестибуляр ва тимпаник нарвонлари вертолёт деб аталадиган тешик орқали боғланган .
Лабиринт суюқликларининг келиб чиқиши ва уларнинг биокимёвий таркиби тўлиқ аниқланмаган. Кўпгина тадқиқотчилар перилимфа перилимфатик бўшлиқнинг қон томирларида айланиб юрадиган қон зардобининг ултрафилтрати эканлигига ишонишади. Мия омурилик суюқлиги перилимфа манбаи деган фикр мавжуд. Таркибига кўра К , На ва C1 "не - рилимфа қон плазмасига яқин.
Кохлеар зинапоянинг эндолимфасида К ионларининг миқдори перилимфага қараганда 100 баравар юқори, На - 10 баравар кам. Дове - перилймпҳ эндолймпҳ бар тараф этиш ва мувозанатли, қулоқ мембранöз лабирент маълум бир оҳанг таъминлайди.
Овоз тўлқини қулоққа кирганда, натижада қулоқ пардаси ҳаракатланади, кейин ўрта қулоқнинг эшитиш суяклари занжири, стапеснинг асоси эластик мембрана овалларини босади - Ного ойнаси, ҳаракат орқали бўшлиқдаги босимни ўтказади. салянгозлар перилимфа (18-расм). А саёҳат тўлқин пайдо ҳақида асосий мембрана .
Кенгайтирилган шаклда асосий мембрананинг узунлиги тахминан 3,5 см ни ташкил қилади ва унинг кенглиги овал ойнадан вер - автобусга ошади . Асосий мембранада сезувчанлик тиқилиши - ДАВЛАТ ретсепторлари ҳужайралари корти органининг фоноретсепторов аъзолари (19-расм). Бу ретсепторлар механоресепторлар бўлиб, умуртқали ҳайвонларда ва одамларда улар соч ҳужайралари билан ифодаланади Ҳар бирида юзтагача тук ташийдиган соч ҳужайралари сони одамларда 28 мингга яқин.Соч ҳужайралари икки қатламда жойлашган боʻлиб, кичик канал – Корти туннел билан ажратилган. Ички қаватда бир қатор, ташқи қатламда эса 3-5 қатор ҳужайралар жойлашган. Ташқи соч ҳужайраларининг умумий сони бо - Ли 20 мингга, ички тук ҳужайралари эса - тахминан 3,5 - 5 мингга этади Корти органида ҳар бир ички сочга сезгир бўлган ковой ҳужайра қўшниларга шохлар бермасдан фақат битта терминал нерв толасига яқинлашади. Ҳужайралар дегенератсияга учрайди

ТекториалнаямембранаНаружныеволосковыеклеткиКортиевтуннелНервные волокна, входящие в эпителий кортиева органаКлеткиГензенаКлетки \\ КлаудиусаПоперечные волокна Вестибулярная губа Край (лимб)


_ оединителная Гомогенное \тканвещество
Базилар
Cоуртнева ҳужайралари ички устунлар
фалангеал /
ҳужайралар Очиқ ҳавода
фалангеал
ҳужайралар

Download 1,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   233




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish