Л. М. Шипитсйна И. А. Вартанян анатомия, ФİЗİология ва патология eшитиш, нуқҚ ва кўриш органлари



Download 1,9 Mb.
bet154/233
Sana12.07.2022
Hajmi1,9 Mb.
#779479
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   233
Bog'liq
1Anatomiya, fiziologiya

15.3.5. Окуломотор аппарат
Мускуллар, лакримал органлар каби, кўзнинг ёрдамчи аппаратига тегишли.
Мышса, поднимающая верхнее векоВерхняя челюстРис. 86. Схема глазного яблока с внешними мышсами (вид сбоку)
Олтита кўз мушакларидан бештаси кўз бўшлиғидаги оптик асабнинг кириш қисмини ўраб турган боғловчи ҳалқанинг орбитасида чуқур бошланади ва оптик юқорига жавоблар - Стиа бўйлаб бириктирилади . Тўртта текис ва юқори қия мускуллар, худди ҳуни ёки конусни ҳосил қилади, уларнинг ўқи бўйлаб кўриш нерви ўтади. Томонидан - кўз олмасининг учун етиб, тўғри мушакнинг тўрт томондан унга бириктирилган ва ўз номи илова ўз навбатида жой олиш этилади. Шунинг учун улар қуйидагилардан ажралиб туради: бурун томондан медиал (ёки ички) тўғри мушак, темпорал томондан латерал (ёки ташқи) тўғри мушак, юқори тўғри ва пастки ректус мушаклари. Уларнинг барчаси шох пардага ўтиш жойидан унчалик узоқ бўлмаган албугинеа (склера) га текис қуруқ - жилй билан бириктирилган . Бу мушакларнинг кўз олмасининг ҳаракатини аниқлаш - уларнинг бириктирилиш усули. Медиал қўл айланади - кўз ичидаги латерал - ташқи томондан, иккала ҳаракат ҳам содир бўлади

вертикал ўқ атрофида. Юқори тоʻгʻри мушаги коʻзни коʻз қорачигʻи билан юқорига, пастки қисми эса пастга, олд томондан ётган горизонтал оʻқ атрофида айлантиради (86-расм).


Орбитанинг бўйлама ўқига ҳурмат - пастки облиқуе мушак кўндаланг отно ётади . Орбитанинг медиал бурчагидан бошлаб, у кўз олмаси остидаги кўз бўшлиғининг пастки четига параллел равишда латерал йўналишда ва пастки тўғри мушак мушаклари остида жойлашган бўлиб, кўз бўшлиғининг латерал ярмига киради ва бириктирилади - постеролатерал ўрнатишни хоҳлайди. кўз олмасининг ён томони. Қисқартириш орқали бу мушак олмани сагиттал ўқ атрофида айлантиради. Юқори қия мушак янада мураккаб йўлга эга. Бу икки қисмга бўлинади: - Мен айтган ректус мушак билан, офф белгиларини, учун энг - саилар орбитаси томонида верҳнемедиалной олдинга кетади ва унинг ўткинчи билан, унга бириктирилган устки тўғри мушак остида кўз олмасининг, кетади ён, пастки облиқуе бириктирилган жойдан унчалик узоқ бўлмаган, бунинг учун у антагонист бўлиб хизмат қилади, кўзни тескари йўналишда айлантиради.
Кўз мушаклари энг нозик мушак толаларидан иборат бўлиб, улар жуда сезгир нерв учлари билан таъминланган. Мушакларнинг уч жуфт бош нерви томонидан иннерватсияси - ороллар: окуломотор (ИИИ буг ъ) троклеар (ИВ жуфт) ва йўналтирувчи - ўтказувчан (ВИ жуфт). Бу нервларнинг ядролари мияда жойлашган.
15.3.6. Ретинанинг тузилиши
Ретин - юқори даражада ташкил этилган қатламли тузилиш Об - ретсепторлари ва нейронларни бирлаштирувчи (87-расм).
Тўр парданинг қалинлиги 0,2 мм дан ошмаса-да, гистологик жиҳатдан унда бир нечта қатламлар (шу жумладан пигмент қатлами) ажралиб туради. Рассмат - бу қатламларни ичкаридан ташқарига ривая қилади, бу ҳужайраларда кўринади ва толаларни бир-бирига боғлайди (87-расмга қаранг..).
Eнг муҳими - пигментга тўғридан-тўғри қўшни бўлган ва ёруғлик нурларини қабул қилувчи фоторесепторлар қатлами. Фоторесепторлар шундай жойлаштирилганки, уларнинг светочувстви - тугайдиган қисми короидга туташган эпителий ҳужайралари орасида кучли пигментли - яширинган . Эпителий пигмент ҳужайралари фоторетсепторлар алмашинувида ва визуал пигментларнинг синтезида иштирок этади.
Ретинал нейронларнинг импулслари оптик асаб толалари бўйлаб кўриш марказларига узатилади. Барча визуал толалари унинг Геттинг учун тўсиқ яратиш кўра, нур йўлида ётган бир чегара ўтин шакллантириш учун кўзнинг тўр пардаси дан кенгайтириш - Ния ретсепторлари, лекин бу фоторетсепто ишлашига таъсир қилмайди - туфайли кўз оптик хусусиятлари зовур тузилмалар. Бундан ташқари, кўзнинг тўр пардасидан кўриш нервининг чиқиш жойида нурга сезгир элементлар

СЧCЛСcдХ
Ретсепторныйслой


Наружныйядерныйслой
Наружныйсетчатыйслой
Внутреннийядерныйслой
ВнутреннийсетчатыйслойСлойганглиозныхклетокЗрителныеволокна
Рис. 87. Схема строения сетчатки глаза.
Слева — вертикалная стрелка показывает направление падающего света, проходящего через слои сетчатки: ФР — фоторетсепторы; Би — биполярные клетки; Гор — горизонталные клетки; Ам — амакриновые клетки; Ин — интраплекси- формные клетки (их связи и функсии точно не установлены); Ган — ганглиозные клетки

политсиячилар йўқ. Бу кўр нуқта деб аталадиган ҳудуд Лигҳт кўр жойида эмас, балки Қуёш соҳасида тўр пардасига тушган - объект тасвир тўр пардаси, "хато" устидан режалаштирилган, шунинг учун, қабул қилинади. Бироқ, бу ҳеч қандай тарзда визуал идрокнинг яхлитлигига таъсир қилмайди, чунки кўр нуқта нуқсони кўз ҳаракати ва юқори кўриш марказлари билан қопланади.
Фоторесепторлар (ёруғликка сезгир ҳужайралар) бу таёқчалар ва конуслар. Улар бир-биридан структуравий ва функсионал жиҳатдан фарқланади (88-расм). Визуал пигмент (визуал Пур - пур), новдалар таркибидаги родопсин. Конуслар рангни кўриш учун зарур бўлган бошқа визуал пигментларни ҳам ўз ичига олади. Род конусдан кўра ёруғликка нисбатан 500 марта сезгир, лекин турли тўлқин узунликдаги нурларга жавоб бермайди, яъни. у эмас, балки бир ранг ҳисобланади - сезгир. Визуал пигментлар новдалар ва конусларнинг ташқи сегментида жойлашган. Ички сегмент ўз ичига олади



Download 1,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   233




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish