Л. М. Шипитсйна И. А. Вартанян анатомия, ФİЗİология ва патология eшитиш, нуқҚ ва кўриш органлари



Download 1,9 Mb.
bet148/233
Sana12.07.2022
Hajmi1,9 Mb.
#779479
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   233
Bog'liq
1Anatomiya, fiziologiya

ИВ бўлим
ВИЗУАЛ ТИЗИМ
15-боб
ВИЗУАЛ ТИЗИМНИНГ ТУЗИЛИШИ
15.1.Визуал тизим эволютсиясининг умумий кўриниши
Кўриш инсоннинг энг муҳим сезгиларидан биридир. Бу эволютсион тор қисми интервалларни идрок билан одатига - электромагнит нурланишнинг (кўринадиган ёруғлик) ҳақида. Висуал C - Стем мияга сенсорли маълумотларнинг тахминан 80% ни беради.
Кўриш - кўп бирлиги бир жараён эканлигини кўзнинг тўр пардаси, уйғониши пҳотореcомбинатион тасвир проектсияси билан бошланади - ретсепторлари, узатиш ва асаб қатламлари Висуал тизимида Висуал ахборот конвертатсия, ва учлари қабул қилиниши - эм бўлинмалари юқори кортикал визуал тизими ечимлари визуал тасвирдан.
ЖССТ маълумотларига кўра, ҳозирги вақтда дунёда сезиларли даражада кўриш қобилияти бузилган 150 миллион киши, жумладан, 42 миллионга яқин кўрлар бор. Охирги 15 йил ичида кўзи ожизлар сони 12 миллион кишига кўпайди, уларнинг ҳар тўртдан бири бола ёки болалигида кўриш қобилиятини йўқотган шахсдир. Рас - кўриш орган патологияси туфайли пространенност ногиронлик - Россия аҳолиси Ниа анча юқори: бу 10 000 катталар аҳолига 28,8 киши. Бошланғич ногиронлик-бепул - ЖССТ мувофиқ 5,2 000 10 та аҳоли - ўсади.
Шундай қилиб, Россияда сўнгги - ўн йилликда кўриш қобилияти заиф одамлар сони сезиларли даражада ошди. 19 ёшлардаги ожизлар ҳар сонияда Висуал бузилишлар - 50 йил - болаликдан шалвираб. Шунинг учун, тузилиши ва Висуал тизимининг функтсияси ва нуқтаи турли орган касалликлари ўрганиш - Ниа, Висуал доимий бузилиши этакчи - мент махсус таълим ўқитувчилар ва психологлар тайёрлаш муҳим жиҳати ҳисобланади.
Турли хил тирик мавжудотларда визуал ва визуал сезгиларнинг мослашувчан механизмларининг эволютсияси турлича. Мисол учун, амёба ҳаракатдаги ёруғлик ўзгаришларига таъсир қилади - таъминлаш ва қисқариш энгил псевдоподияга айланади, бу эса
афтидан, кимёвий таркиби ва физикаси ўзгариши туфайли - мувозанат протоплазма ҳисобланади. Ҳйдра йилда, шунингдек, амёба CEТ ўзига хос нур сезгир ҳужайралар да, лекин натижалари - ёруғлик гидра ўзгариши таъсирида протоплазмада Тате ўзгаришлар - бир ҳаракат.
Ёруғликни идрок этиш учун биринчи кўп ёки камроқ тизимли ишлаб чиқилган аппаратлар протозоаларда топилган. стигма, ёки кўз бармоғини шакллантириш нозик пигмент Бу тўпланиши - лекин. Мисол учун, Эвгленада кластер флагеллумнинг тагида ётади ва базал танаси билан чамбарчас боғлиқ, яъни - охирги ҳаракатнинг "генераторлари" (77-расм). Тана бутунлай шаффоф эмаслиги сабабли, эвглена стигмаси кучлироқ ёнади - ГДС флагеллум ёруғлик томон йўналтирилади. Шу муносабат билан, флагеллатс ҳақида - ижобий фототропизм ҳисобланади.
Кўп ҳужайрали ҳайвонларда ёруғликни сезувчи қурилмалар коелентератлардан бери маълум. Масалан, ёмғир чувалчангидаги ёруғликка жавоб - бу автоматик реактсия - протоплазма ҳақида эмас .
Товоспринимаюсчие (визуал) ҳужайралар - қуртлар тана ибтидоий све бўйлаб тарқалган . Сулукда баъзи таркибий яхшиланишлар кузатилади. Унинг бош қисми Ат пигмелери билан ўралган энгил-нозик ҳужайралар бир гуруҳ бор - бири ютиш нур яхши бўлиши учун маълум, шунинг учун қувват ғазаб томошабин - ДАВЛАТ ҳужайралар.
Да Висуал ривожлантириш кейинги қадам - способленй - светочувстви билан кўз тешик - -инфламматорй пигмент билан ўралган ҳужайралари, денгиз юлдузлари ва салянгоз.
Визуал тизимнинг кўп ҳужайрали ривожланиши эволютсиясининг дастлабки босқичларида икки ўқда - новнйм йўлларда ўтди. Биринчи йўл ёши билан боғлиқ эди - Ниеми сони световоспринимаюсчиҳ элементлар. Бу ёруғликнинг ютилиш коеффитсиентини оширди - куч ва визуал идрок доирасини кенгайтирди.
Ушбу турдаги энг мураккаб қурилмалар қисқичбақасимонлар ва ҳашаротларнинг мураккаб кўзлари - Мйкҳ. Улар омматидия деб аталадиган кўплаб (юзлаб ўн минглаб) алоҳида ёруғликка сезгир элементлардан иборат. Оддий омматидиал - агрегатни ўз ичига олган тор кесилган конус - ёруғликни синдирувчи ва ёруғликка сезгир.

Download 1,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   233




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish