Квант механика предмети, ўрни, мақсади



Download 269 Kb.
bet5/5
Sana24.02.2022
Hajmi269 Kb.
#227692
1   2   3   4   5


(1.2.2.) формуланинг суратидаги ифода ҳосиланинг манфий
ишорали қийматига тенг.

(1.2.4.), (1.2.5.) ифодаларни (1.2.2.) га қўйсак Ε учун қуйидаги ифодани оламиз.

(1.2.5.) ни нурланишнинг спектрал зичлигини билан боғловчи формулага қўямиз, эканлигини эътиборга олсак ва Планк формуласини оламиз.

Планк формуласи (1.2.7.) дан фойдаланиб абсолют қора жисмнинг иссиқлик нурланишига оид ҳамма формулалар, яъни Релей-Джинс қонуни формуласи, Вин формуласи, Стефан- Больцман формулаларини келтириб чиқариш мумкин.
Кичик частоталар ва юқори температуралар соҳасида, яъни шарт бажарилганда (1.2.7.) – формуланинг махражидаги ни Тейлор қаторига ёйишимиз мумкин ва ёйилмада фақат чизиқли ҳади билан чегаралансак Релей-Джинс (1.1.11.) формуласини оламиз.
Юқори частоталар ва паст температуралар соҳасида, яъни шарт бажарилганда (1.2.7.) – формуланинг махражидаги экспонентанинг қиймати бирга нисбатан жуда катта бўлишини эътиборга олсак, Вин формуласи (1.1.7.) келиб чиқади.
Планк формуласи ёрдамида абсолют қора жисм учун СтефанБольцман қонунидаги σ доимийнинг қиймати ҳисобланади.
Маълумки, Стефан-Больцман қонуни абсолют қора жисмнинг нурланиш энергияси зичлигининг температурага боғланишини ифодалайди.

Бу ерда σ -Стефан-Больцман доимийси.
Нурланиш энергиясининг нурланишнинг спектрал зичлиги билан боғланиш формуласидан фойдаланиб нурланиш энергияси зичлиги учун қуйидаги ифодани оламиз.

(1.2.10.) белгилашни киритиб янги ўзгарувчига ўтамиз,

Олий математика курсидан эканлигини эътиборга олсак

Стефан-Больцман формуласи ҳосил бўлади, ушбу ифодага оимийларнинг қийматларини қўйиш орқали σ-доимийнинг қиймати аниқланади..

Худди шундай Виннинг силжиш қонунидаги доимийликни ҳам аниқ ҳисоблаш мумкин.
Планк немис физика жамиятининг 1900 йил 14 декабрдаги йиғилишида ўзининг “ К теории закона распределения энергии излучения в нормальном спектре” номли ишининг моҳиятини баён қилади.
Планк гипотезасининг энг муҳим жиҳати осциллятор - атомларнинг энергиясининг ўзгариши, классик физикада ҳар доим фараз қилинганидек узлуксиз бўлмасдан, ε0 энергияга каррали, дискрет рўй бериши ҳисобланади.
Аслида Планк дискретлик ғоясини статистик физика соҳасидан майдоннинг модда билан таъсири соҳасига кўчирган, Планкнинг бу ғоясини даставвал Больцман тушуниб етган ва “Нурланиш жараёнига аввал номаълум бўлган дискретлик элементларини киритмасдан статистик термодинамиканинг тўғри назариясини яратиб бўлмайди” деган фикрни айтган, Больцманнинг бу фикри Планк учун буюк кашфиётни яратишда катта ёрдам берган.
Фойдаланилган адабиётлар:



  1. М.М.Мусаханов, А.С.Рахматов, Квант механикаси – Т.,2011 й.

  2. Д.И.Блохинце, Основне квантовой механики – М.1983.

  3. Г.Х. Хошимов, Р.Я.Расулов, Н.Х.Хошимов, Квант механика асослари – Т., 1995 й.

  4. В.М.Шехтер, А.А.Ансельм, Атом и квантовая механика –М.,

1984 г.
Download 269 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish