Курс лойиҳаси бажарилишининг кетма-кетлиги


Двигателнинг кучланиши бўйича тескари боғланишли тизим



Download 459,5 Kb.
bet6/6
Sana25.02.2022
Hajmi459,5 Kb.
#271510
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
24-var

5.2 Двигателнинг кучланиши бўйича тескари боғланишли тизим
3-ҳол: Тм4Тэ ва 4Тяд
(р)= ,
бу ерда: Т3 ва Т4 (5.2.5) формуласи бўйича ҳисобланади;
Т0= = =0.0216
У ҳолда (5.1.2)да вақт доимийлиги:
Тр20;
Тр1=1куккт , = 0,009*0,1019*11 =0,055
бу ерда: 1=2(Т0у34).=2(0,0216+0,007-0,024)=0,009
Агар 1 манфий бўлиб чиқса, у ҳолда (5.2.16)га 1ни Т3 ёки Т4ни ҳисобга олинмаган ҳолда қўйилади.
Wр(р) элементларининг ҳисоби 1-ҳолда берилган.


6. ўткинчи жараёнларни ҳисоблаш.

Характеристик тенгламани илдизларининг ҳисоби (6.1.8)


р32р21р+а0=0
(6.1.9) бўйича:
а0= = =116030,82;
а1= = =6613,76
а2= + + = + =189,15



q23=100159,452-1770,723=44799126070
u= = =-32,15
v= = =-55,08;

р1,2=- =


=- =-19,4j19,8=-j, бу ерда =19.4ва =19,8;
р3=u+v- =-32,15-55,08- -150,3=-, бу ерда =150.3
4. (t) ва i(t) боғланишларини ҳисоблаш.
(р)=
р1,2=-j; р3=-.
(t)= =
= ,
=19,4; =19,8 ва =150.3
(t)=78,87-100,2 sin19,8t-75,4 cos19.8t-
-3,459 .
Текшириш:t=0 бўлганда (0)=104,35-100,3-4,32=0

(якор токи, А:


iя(t)= = = =0,0413 =
3438,1 sin19,8t-519,78 cos19.8t+519,8 .
Текшириш: t=0 бўлганда iя(0)=0 - ток тезкор ўзгараолмайди;
t= бўлганда iя()=0 - двигател салт ҳолатда ишламоқда.
Бу натижа физик тасаввурга тўғри келади. Бундан келиб чиқадики, ҳисоб тўғри. .
(6.1.28) бўйича вақт бўйича t= = =0,0396с

t

c

0

0,0396

0,0793

0,1189

0,1586

0,1982

0,2379

0,2775

19.8t

-

0

















sin19,8t

-

0,0

0,326



0,213

0,07

0,000

-0,015

-0,01

-0,0032

cos19,8t

-

1,0

0,327

0,000

-0,07

-0,045

-0,015

0,000

0,000



-

1,0

0,000

0,000

0,000

0,000

0,000

0,000

0,000

(t)

1c

0

21,53

57,53

77,14

82,27

81,51

79,88

78,19

iя(t)

A

0

39,37

30,2

11,44

0,96

-1,8

-1,42

-0,45



6.1.2.2. Бериш сигналининг жадалаштирувчиси ёрдамида двигателни салт айланиш тезлигигача ишга тушириш

6.1.2. расмда йўғон чизиқ билан Uбс(t) бериладиган сигналнинг ўзгариши графиги кўрсатилган, у иккита яримтўғри чизиқнинг (ингичка чизиқлар) йиғиндиси шаклида тасаввур қилиниши мумкин.




6.1.2. расм. Жадалаштирувчиси бўлган бериш сигналининг графиги.


Шундай қилиб, бошқариш сигналининг оператор кўринишлари:


1-бўлакда 0ttр бўлганда
U (р)= ;
2-бўлакда tрt бўлганда
U (р)= .
Берилган динамик ток Iдин бўйича тезлатиш вақти tт ҳисобланиб чиқилади:
tт= ,
бу ерда Iдин=(0,5......1,0) Iн.
Шунда (6.1.29)дан = = ,
Тезлик (t) ва якорнинг токи iя(t) графиги ҳисоби бўлаклар бўйича амалга оширилади.
I-бўлакда 0ttр бўлганда (6.1.7)га мувофуқ тезликнинг оператор кўриниши:
1(р)= = .
6.1.2.1 бобда баён қилинган каби, (t) оригинали 3-иловадаги жадвал ёрдамида аниқланади, шундан сўнг куйдагилар ҳисобланади ва қурилади:
1(t)= ,
ва iя1(t)= .=0.0 413
Берилган таъсирга АРТнинг реакцияси:
(р)= ,
ташқи таъсирга:
(р)=-W1(p)∙Wб(p)∙Iс(p).
(6.1.4) бўйича якор токининг оператор кўриниши аниқланади. Wр(p) ва Wд(p) кўриниш шакли Тэ ва Тмнинг ўзаро муносабатига боғлиқ.
1-ҳол Тм4Тэ.
Бу ҳолда: Wд(р) кўринишга эга, Т1 ва Т2 доимийликлар эса бўйича аниқланади.
Ростлагичнинг узатиш функцияси:
Wр(p)= ,
Бошқариш таъсирига АРТ реакциясининг оператор кўриниши: (р)= ,
бу ерда D(р)=р32р21р+а0
а0= =116030,82
а1= =13227,5
а2= + = 253,3
Ташқи таъсир бўйича АРТнинг реакциясини
W1(p) =
Ташқи таъсир бўйича АРТнинг реакцияси:
(р)= -
=- .


Адабиётлар

1. Андриевский Б.Р., Гаврилов С.В., Нагибина О.Л., Томчина О.Г., Шестаков В.М. Теория цифровых и нелинейных систем автоматического управления: Методические указания / Под. ред. В.М. Шестакова: С-Пб.: ИПМаш. РАН; 2000. 52 с.


2. Андриевский Б.Р., Фредков А.Л. Элемент математического моделя в программных средах МАTLAB 5 и Scilab. -С-Пб.: Наука, 2001.
3. Охоткин Г.П. Динамические модели контура тока ИППН с ПИ – регулятором. Изд. Чуваш. ун-та, 2000.
4. Саидахмедов С.С электр механик тизимларни автоматик бошқариш, ўқув қўлланма Тошкент, ТДТУ, 2004.
5. Саидахмедов С.С Автоматик бошқариш назариясида замонавий услублар. Тошкент, ТДТУ, 1997.
6. Базаров Н.Х., Саидахмедов С.С. Электромеханик тизимларнинг статика ва динамикаси. Тошкент, «Истиклол», 2005
7. Васильев Д.В., Чуич В.Г. Системы автоматического управления. М. Высшая школа, 1967.
8. Саидахмедов С.С., Мустафакулова Г.Н. Автоматик бошқариш назарияси. Ўқув қулланма. ТДТУ, 2007.


Мундарижа

1. Кириш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . …. 1


2. Айрим элеметрларнинг таърифи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3


3. Автоматик ростлаш тизимининг тузилиш схемаси ва унинг


статик тавсифи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . … . . . . 6

4. АРТнинг устиворликка таҳлили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 8


5. Тузатиш қурилмасини синтез қилиш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10




6. ўткинчи жараёнларни ҳисоблаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Адабиётлар. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..16







Download 459,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish