Курс кисми: Умумий патологик анатомия


Аутоиммун касалликларнинг хусусиятла­ри



Download 0,89 Mb.
bet79/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Аутоиммун касалликларнинг хусусиятла­ри:
1) алохида бир аъзонинг зарарланиши ( 1) Хашимото тиреоидити2) гемолитик анемия 3) атрофик гастрит ёки пернициоз анемия 4) знцефаломиелит 5) оархит 6) Гудпас­чер синдроми 7) тромбоцитопенияси 8) инсулинга боглик кандли диабет 9) Гравис миастенияси)
2) турли аъзолар жараёнга кушилиб, система доирасида зарарланиш кузатилади (асл аутоиммун касалликлар:1) система кизил югириги (волчан­каси), 2) ревматоид артрит, 3) Шегрен синдроми 4) Рейно син­дроми.
Иммун касал­ликларга: бирламчи билиар цирроз, сурункали фаол гепатит, ярали ко­лит, мембраноз гломерулонефрит киради.
Система доирасидаги аутоиммун касалликлар: дерматоми­озит, склеродермия, тугунчали периартериит, бод (ревматизм).
Аутоиммун касалликларнинг авж олиб боришида имму­нологик толерантликнинг (кумик, тимус, талок, лимфа тугунларида) узгариши мухимдир.
Иммунологик толерантликни: Клонал-дефицит ва супрессор /толерантлик/ тафовут килинади. Клонал-дефицит рганизмнинг уз антигенларини таниб, уларга реакция курсата оладиган Т - ва В- лимфоцитар булмаган ёки улар фаоллигини йукотиб куйган махалда юзага чикади. Толерантликда Т- супрессорлар мухим ахамият касб этади, улар Т - хелперлар ва антитело­ларни ишлаб чикарадиган В- хужайраларнинг фаоллигини су­сайтириб куяди.
- uммунологuк толерантлuкнuнг енгuлuш мик­роорганизмлар антигенлари билан макроорганизм антигенла­рининг чатишма реакцияси махалида хам кузатилиши мум­кин. Масалан, стрептококк инфекциясидан кейин юракнинг ревматизмга алокадор зарар­ланиши. Стрептококкнинг М- протеин антигени билан юрак мускул тола­лари сарколеммасининг антигенлари чатишма ре­акцияга киришиши.
- иммун жаво6 идора этuлuшuнuнг 6узuлuшu кам имму­нологик толерантликни енгишга йул очадиган мухим омилдир, у лимфокинлар секрециясининг издан чикишига ёки антиидио­патик антителолар пайдо булишига боглик.


Машгулотни мавзуси: КОМПЕНСАТОР – МОСЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИ.
Одам организми ташки мухитини хилма – хил таъсирларига рецептор аппарати ва нейрогуморал системасининг фаолияти туфайли тинмасдан мослашиб боради. Организм адаптацияси (латинча adaptasio - мослаштирмок) бузилса, гомеостаз издан чикиб, касаллик вужудга келиши мумкин.
Бунда дистрофик ва некротик жараёнлар туфайли тукимада нуксон вужудга келиб, вазифаси бузилади. Организмнинг янги яшаш шароитларга мосланиши, яъни шикастланган тукиманинг вазифасини бажаришини «уз устига олади». Бу жараёнлар компенсатор - мослаштирувчи жараёнлар деб аталади
Компенсатор мослаштирувчи жараёнларнинг боришида учта фаза тафовут килинади.
1.Шаклланиш (бошланиш) фазаси – хамма структуравий резервларни ишга солиши, аъзо ёки системасида моддалар алмашинуви тезлаши билан таърифланади.
2. Мустахкамлангиш фазаси – бу фазада уша компенсатор реакциялар жуда хам авж олади, масалан, шу фаза туфайли юракнинг нуксони билан одам узок вакт яшаши мумкин.

  1. Жараённинг издан чикиши ёки холдан кетиш фазаси – декомпенсация бошланишига тугри келади.

Компенсатор-мослаштирувчи жараёнлар регенерация, гипертрофия ва гиперплазия, атрофия, тукималарнинг кайта тузилиши, метаплазия ва уюшув ходисалари билан ифодаланади

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish