Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet77/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Т-лимфоцитлар.


Т- лимфоцитлар хужайра иммунитети медиа­торлари булиб, конда айланиб юради ва периферик лимфо­цитлар умумий сонининг 60-70%ини ташкил этади. Бу хужайралар нафас йуллари ва меъда­-ичак йули шиллик пардаларида кичикрок тупламлар кури­нишида учрайди.
Т -хужайралардаги рецепторларнинг хилма-хиллиги шу хужайралардаги рецепторлар а -, в -, V - ва б- занжирларини кодловчи соматик генларнинг кайта тузилиши билан таъ-минланади. Онтогенез жараёнида шу соматик генларнинг кай­та тузилиши факат Т- хужайраларда булиб утади.
Т -хужайралар CD3, CD4, CD8, CD2- адгезия молекулалари CDIIa-ни хам хосил килади. Булардан CD4 ва CD8 энг мухим ахамиятга эга, улар Т-лимфоцитларнинг иккита асосий субпопуляцияси­да: 60 фоиз холларда Т -хелперларда ва 30 фоиз холларда Т­-супрессорларда хосил булади. Соглом одамда CD4+нингCD8+га нисбати (CD4+: CD8) 2:1 ни ташкил этади ва турли патологик холатларда узгариб туради.
Т -хужайраларни икки тоифага ажратиш мумкин: 1)хужайра иммун реакциясида бево-сита иштирок этадиган Т -хужай­ралар 2) иммун жавобни идора этиб борадиган Т-хужай­ралар. Хужайраларни иммун реакцuяларu марказий эффектор хужайралар Т - котиллар таъсири билан богликдир. Бу хужайралар вируслар юккан хужайраларнинг асосий гисто­сигишувчанлик комплекси ва баъзи усма хужайралари анти­генларига карши юзага келади. Аста-се­кин юзага келиб борадиган ута сезувчанлик ходисаси CD4+ хужайраларга боглик. Т- хужайралар В- хужайралар билан узаро таъ­сирлашиб, иммун жавобни кучайтириши ёки сусайтириши мумкин.
В-лимфоцитлар
В-лимфоцитлар гуморал иммунитет медиаторлари булиб, кондa айланиб юрган лимфоцитлар умумий сонининг 10-20%ни ташкил этади. Улар кумикда, периферик лимфоид тукима (лимфа тугунлари талок бодомча безлари), меъда­ ичак йулида булади. Лимфа тугунларида В- лимфоцитлар пустлок моддасида, талокда - oк пульпасида ( лимфоид фолликулаларни хосил килади) топилади
Антиген таъсир этганида В-хужайралар турли синфдаги иммуноглобулинларни: М, О, А, Е ва D ишлаб чикарадиган плазматик хужайраларга айланади.
В- кужайралар юзасида антиген рецепторидан ташкари иммуноглобулин рецептори (Fс-рецептор), компле­ментни бириктириш рецепторлари (СЗб ва СЗа) топилган.
Макрофаг лар
Макрофаглар мононуклеар-фагоцитар системанинг бир кисми булиб, яллигланиш реакциясининг авж олиб боришида фаол иштирок этади. Макрофаглар функциялари:
- улар Т -хужайра иммунитети юзага келиши учун зарур­дир, уларнинг юзасида иккинчи синф HLA (гисто­сигишувчанлик бош комплекси) антигенлари булади.
- усма хужайраларини лизисга учратади. Макрофаглар токсик метаболитлар ва протеолитик ферментлар ишлаб чикариб, усмага карши иммунитетда иштирок этади;
- носпецифик иммунитет омилла­ри - трансферрин, комплементлар, лизоцим, интерферон, пироген ва б. ишлаб чикаради;
- секинлик билан юзага чикадиган ута сезувчанлик пай­до булншида мухим урин тутади.
Цитокининлар
Маълумки иммун жавобнинг юзага чикиши ва идора эти­лишида лимфоцитлар, моноцитлар, нейтрофиллар ва эндоте­лиал хужайралар эрувчан медиаторлар – цитокининлар ёрдамида узаро таъсир килиши мухим ахамиятга зга. Цитокининлар узининг келиб чикишига караб Т- лимфоцитлардан келиб чикувчи лимфокининлар (интерлейкин- 2) ва моноцитлардан келиб чикувчи монокининларга (TNF) булинади.
Баъзи цитокининлар (масалан, интерферон) организмни вирусли инфекциялардан сакласа, бошкалари носпецифик яллигланиш реакциясида иштирок этади.
Цитокининлар лимфоцитларнинг купайиши фаоллашуви ва табакаланишини идора этиб боради, яллигланиш хужайраларини фаоллаштиради ва носпецифик эффектор хужай­ралар функциясини жонлантиради. Улар гемопоэзни хам кучайтиради. Цитокининлар нишон-хужайралардаги специфик рецепторлар билан бириккан махалдагина уз таъсирини курсатади.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish