Курс кисми: Умумий патологик анатомия


Сурункали инфекционн касалликларда гранулемада ривожланадиган фагоцитоз турини курсатинг



Download 0,89 Mb.
bet76/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

19. Сурункали инфекционн касалликларда гранулемада ривожланадиган фагоцитоз турини курсатинг:
1.тугалланган 2.тугалланмаган 3.тулик 4.эндоцитобиоз 5.пиноцитоз 1, 2,3 4, 5 3, 5 1, 2,4 3, 4,5
20. Сифилиснинг учламчи даврида аортанинг кайси булимлари шикастланади?
1.корин булими 2.аорта бифуркацияси 3.кукрак булимининг кутарилувчи кисми
4.аорта равоги 5.кукрак булимининг пастка тушувчи кисми 2, 4 1, 3,4 3, 4 1, 3.5 1, 4,5
Амалий машгулотда ечиш учун масалалар:
1.Меъда усмаси муносабати билан меъдаси олиб ташланган беморда 2 хафтадан сунг таркок йирингли-фибриноз перитонит ривожланди, релапаротомияда чок сохасидан олинган тукимада - тикилган иплар атрофида лейкоцитлар, макрофаглар, куп ядроли гигант хужайралар топилди. Куйилган чокда кандай яллигланиш ривожланган?
2.Сил касаллигидан улган беморнинг упкасида куплаб майда окиш-саргимтир учоглар топилди. Тукима реакцияси кандай?
3.Сурункали юрак-кон томир етишмаслигидан улган ёш бемор аёлнинг митрал клапани ригид, калинлашган, хира тортган, окиш-саргимтир, тиркиши битта бармокни утказади. Кайси жараён окибатида ушбу узгаришлар юзага келади?
4.15ёшли митрал клапанни орттирилган пороги билан ташрих килинган бемордан олинган тукимада кон томирлар атрофида гистиоцитлардан иборат гранулема аникланган. Бу яллигланиш кайси касалликда юзага келган?
5.Аортал клапанни етишмаслиги билан огриётган беморда бирданига артериал босимни пасайиши, терисини окариши, улим юз берди. Жасади ёрилганда аортасининг кукрак сохасида аневризмани ёрилиши топилган. Аорта аневризмаси кайси патологик жараёнлар билан боглик?
6. 48 ёшли жасад ёрилганда упкаси шишган, хаволи, майда тугунлар сезилмокда. Ушбу тугунлар гистологик текширилганда эпителиоид, лимфоид, макрофаг ва плазматик хужайралар билан чегараланган, аморф тукима детрити билан намоён булган. Хужайра элементлари орасида бахайбат, куп ядроли Пирогов-Лангханс хужайралари мавжуд. Бу жараён кандай номланади?
7. Ташрихда жигар очилганда тиник рангсиз суюклик сакланган пуфак топилган. Пуфак билан жигар тукимаси оралигида кобик хосил килган бириктирувчи тукима, микроскопик эозинофил лейкоцитлар аралаш хужайралар инфильтрацияси аникланган. Кобикни хитин пардага тегиб турган сохасида гигант хужайралар мавжуд. Бу хосила кандай номланади, унинг атрофидаги яллигланиш реакцияси кандай?
8. 35 ёшли улган бемор жасади ёрилганда юрагини улчамлари катталашганлиги, илвиллаганлиги, бушлигини кенгайганлиги аникланган. Микроскоп остида миокард стромасида гистиоцитлар, фибробластлар, лимфоид ва плазматик хужайралардан иборат яллигланиш инфильтрати топилган. Юкоридагиларга асосланиб кандай ташхис куйиш мумкин?


Машгулотни мавзуси: ИММУНОПАТОЛОГИК ЖАРАЁНЛАР.
Одам организмида ёт моддалар - антигенлар тушишидан химоя килиш, саклашда. 1- тусик бадан териси ва шиллик пардалар, кейин бириктирувчи тукима, бир канча аъзолар (талок, лимфа тугунлари, кумик, жигар) нинг моноцитар-макрофагал систе­масидир. Организмнинг ёт моддалар ёки антигенларга карши курашида таянадиган асосий таянчи иммун хужайралардир. Иммунитетга жавобгар хужайралар (Т-лимфоцитлар, В-лимфоцитлар, макрофаглар), табиий котиллар, цитокининлар ва асосий гистосигишувчанлик комплекси антигенлари иштирок этади.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish