Курс кисми: Умумий патологик анатомия


Асосий гистосигишувчанлик комплекси антигенлари



Download 0,89 Mb.
bet78/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Асосий гистосигишувчанлик комплекси антигенлари
Иммун система «узиники» ва «бегона» ни ажратади. Бирор тукима кучириб утказилганида реципиент учун ёт булган, шу тукиманинг пайвандланган жойидан кучиб, тушиб кетишидан иборат ходиса асосида иммун системанинг шу хусусияти ётади.
«Кучиб, тушиб кетиш» ирсий жикатдан тугри келмайдиган донордан олинган трансплантатнинг реципиент­да емирилиб кетишига олиб келадиган барча иммунологик реакцияларни уз ичига олади. У инсоннинг б хромосомасида жойлашган булиб, HLA деб аталади. HLA генлар хужайралар мембранасидаги учта хар хил синфга мансуб булган ва узининг кимёвий тузилиши, функциялари, хамда тукималарда таксимланиши жихатидан бир-биридан фарк киладиган молекулаларни кодлайди.
HLA- макромолекулалар касаллик пайдо булишида бево­сита иштирок этиши мумкин. Чунончи вужудида HLA-B27 антиген булган одам­ларнинг анкилозловчи спондилит касаллигига дучор булиш хавфи катта. HLA-Al нинг булиши атопик аллергия, HLA-D4 булиши эса ревматоид артрит бошланишига мойил булади.
Тукималарнинг табиатан иммунитетга алокадор альтерацияси
Тукималар шикастланиши иммун механизмларининг тур­лича булишига асосланиб туриб, ута сезувчанлик реакцияла­рининг турт тоифаси ёки типи тафовут килинади.
- 1 тиnдаги реакциялар махалида иммун жавоб томир­лар утказувчанлиги ва силлик мускул хужайраларига таъ­сир курсатадиган вазофаол аминлар ва липид медиаторлар ажралиб чикишига олиб боради.
- 11 тиnдаги ута сезувчанлик реакциялари пайтида юза­га келадиган гуморал антигенлар хужайралар шикаст­ланишида бевосита иштирок этиб, уларнинг фагоцитоз ёки лизисга мойиллигини кучайтиради.
- Ш тип иммунокомплеке касалликдир, бунда гуморал антителолалар антигенни бириктириб олиб, комплементни фаоллаштиради. Шунинг натижасида тукималарни шикаст­лантирадиган нейтрофил энзимлари ва бошка токсик модда­лар (масалан, кислород метаболитлари) ажралиб чикади.
- 1У типи тукималар­нинг сенсибилланган лейкоцитлар таъсирида шикастланиши билан таърифланади.
Иммун - патологик жараёнлар:
Органuзмнuнг уз тукuмаларuга каршu иммун реакцuялар юзага келuшu (сенсибил­ланган хужайралар аутоантителолари уртасидаги реакция) билан бошланадuган касаллuкларга аутоиммун касаллuклар дейилади.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish