Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet66/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Классификацияси: Махсулотли яллигланиш хосил булаётган бириктирувчи тукима тузилмаларни характери буйича, жараённинг кечиши буйича, этиологияси буйича классификацияланади.
Яллигланиш жараёнида хосил булаётган бириктирувчи тукима тузилмаларинги характерига караб махсулотли яллигланишни 4 тури фаркланади.

  1. Диффуз (таркалган) склероз ёки цирроз билан якунланувчи оралик яллигланиш (интерстициал яллигланиш).

  2. Гранулемалар (тугунчалар) хосил булиши билан борувчи махсулотли яллигланиш.

  3. Хайвон паразитлари ва ёт тана атрофида кобик хосил килиш билан борувчи яллигланиш.

  4. Полиплар ва уткир учли кандиломалар хосил килиши билан борувчи махсулотли яллигланишлар.

Жараённи кечишига караб махсулотли яллигланишни уткир ва сурункали куринишларга булинади. Махсулотли яллигланишни уткир куринишига ич терламадаги ичак лимфа тугинларини яллигланишини мисол сифатида айтиш мумкин.
Этиологияси буйича банал (яъни оддий) ва махсус яллигланишлар фаркланади.
Оралик тукима яллигланиши
Аъзо стромасида хужайра инфильтратларини диффуз таркалиши билан характерланади. Бу жойда лимфоцитлар, гистиоцитлар, плазматик хужайралар, семиз хужайралар, макрофаглар, эпителиоид хужайралар тупланади. Яллигланиш мобайнида макрофаг ва гистиоцитлар эпителиоид хужайраларга, лимфоцитлар плазматик хужайраларга, коллаген хосил килувчи фибробластлар фиброцитларига айланади (трансформацияланади).
Сурункали яллигланишда плазматик хужайралар глобулин ишлаб чикаради, узлари дистрофик узгаришга юз тутади, глобулинлар тукимада гомоген оксил шарлари (гиалин ёки фуксинофил тана – Руссел таначаси) сифатида эркин ётади.
Юкорида айтилганидек, буларни хаммаси аъзони стромасида етук бириктирувчи тукимани ривожланиши – яъни аъзони диффуз склерози билан якунланади. Склероз – паренхимани атрофияси, бириктирувчи тукимани нотекис усиши, аъзони деформацияси ва бужмайиши, аъзо тузилмаларини кайта хосил булиши билан биргаликда кузатилиши мумкин. Жараённи бундай якунланиши цирроз дейилади (грек. sirros- саргиш). Циррозда паренхиматоз аъзода факатгина атрофия, склероз ва деформациягина кузатилмасдан, улган тузилмаларни урнига янги паренхиматоз тузилмаларни хосил булиши хам кузатилади (регенерация).

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish