Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet20/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Адренохром пигментлар – тук-кунгир рангли, адреналинни оксидлаш махсулоти булиб, у азур – эозин билан буялганда - буйрак усти безини магиз катламини баъзи хужайраларида учрайди. Пигментни табиати кам урганилган. Амалда тукималардаги адеренохромларни аниклаш буйрак усти безларини магиз катламида юзага келувчи усмалар - феохромоцитомаларни аниклашда ахамиятга эгадир.
Аргентофил модда – донадор куринишида ичакни Кульчийский хужайраларида аникланиб, уларга саргимтир - жигарранг тус беради. триптофанни хосиласи хисобланади. Бу пигментни кимёвий таркиби серотонинга якин туради. Аргентофил моддани доначалари-чувалчангсимон усимта ва ичакни хусусий усмаси - карциноидни хужайраларида топилади. Гипертензион синдром билан давом этади.
ЛИПИДОГЕН ПИГМЕНТЛАР.
Липофусцин гликополипопротеид - химиявий таркиби жихатидан меланинга якин, лекин кумуш нитратда кораймайди. У олтинсимон – саргиш донадор пигмент сифатида намоён булади.
Липофусцин хосил булиши перинуклеар, модда алмашинуви кучли булган жойда пропигмент сифатида, кейинчалик Гольджи комплексига тушиб ёш –етук булмаган шаклига айланади, кейинчалик эса периферияга сурилиб, лизосомага ютилади ва активлашади. Нормада мускул толаларини, жигар хужайраларини цитоплазмасида антиоксидантлар овкатида етишмаса учрайди. Патология шароитида пигмент микдори ортади, гипоксияда хужайрани энергия билан таъминлашда аутооксидация ва пероксидация жараёнларида ва гликолизда иштирок этади. Мукаммал ферментлар активлигига эга.
Липохромлар (ёки лютеинлар) - энг таркалган пигмент. Бу саргиш донадор пигментлар, ёгларда эрийди, шунинг учун транссудатлар, тухумдонни сарик танаси, буйрак усти безларини пустлок кисми, тери, суяклар(кандли диабетда) саргиш тус олади.
Ш.Амалий машгулотда ечиш учун тестлар:
1. Кайси моддалар алмашинувининг бузилишида аралаш дистрофиялар юзага келади?
а) холестерин б) мураккаб оксиллар в) минерал моддалар г) гликоген д) фенилаланин
2. Умумий гемосидерозда кайси аъзоларда гемосидерин тупланади? а) буйракда, тухумдонда, бачадонда
б) жигар, талок, суяк кумигида в) упка, юрак, буйракда г) ошкозон, ичакда д) бош ва орка мияда

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish