Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet17/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Хромопротеидлар хужайраларини нафас олишда секрет ва инкретлар (ут суюклиги, серотонин, куёш нурига таъсирчанликда (меланин), темирни туплашда (ферритин), витаминлар алмашинувида иштирок этади.

ГЕМОГЛОБИНОГЕН ПИГМЕНТЛАР


Гемоглобин хромопротеид –простатик кисми гем ва оксил - глобиндан таркиб топган. Патологик шароитларда - гемолиз махаллий (кон стази сохасида) ёки умумий, яъни бутун кон томирлар шохобчасида булиши мумкин.
а) гемосидерин – гемоглобиндан оксил гурухини ажраб чикишидан хосил булади, хосил булган темир гидроксиди хужайра мукопротеидлари билан бирикади.
Гемосидерин хар доим хужайра ичида хосил булади, у кунгир рангдаги, аморф, дагал донача, купинча макрофагларни цитоплазмасида, кам холларда улар емирилганда хужайрадан ташкарида эркин холда ётади. Гемосидеринни утириши махаллий ва умумий характерда булади. Гемосидеринни хамма аъзоларда умумий утиришини – гемосидероз дейилади ва у эритроцитларни кучайган емирилиши билан борувчи бир катор касалликларда кузатилади: - гемолитик сариклик, ёмон сифатли пернициоз анемия, кайталама терлама, сепсис, мос келмайдиган гурухли кон куйилганда, интоксикациялар ва б.
Бунда гемосидерин куп микдорда талок ва суяк кумиги, жигар хужайраларида, Купфер хужайраларида, буйракни бурмали каналчалари эпителийсида ва б. аъзоларда тупланади, уларга зангсимон кунгир ранг беради (гемосидероз). Гемосидеринни махаллий тупланиши кон куйилиш учогидаги эритроцитларни емирилиши билан боглик булиб, гемосидерин кон куйилиши учогини чекка кисмида топилади (кислород бор шароитда). Гемосидерин кон куйилишларидан сунг биринчи 2-6 соатда юзага келади.
б) Гематоидин - саргимтир жигарранг рангли кристалдир, гемолиздан 5 -10 кун утганидан сунг хужайра ичида хосил булади, темир сакламайди. Уни эски гематомалар тубида, инфарктларда аникланиши конунийдир. Гематоксилин билан буялганида корамтир ёки занггори - саргиш рангда буялади. Баъзан буларни атрофида, ёт тана гигант хужайралари учрайди.
в) Гемомеланин ёки безгак пигменти безгак плазмодиялари таъсири остида эритроцитларда хосил булади. Кимёвий томондан гемомеланин гематинга якин булиб, темир саклайди. Плазмодий билан шикастланган эритроцитлар емирилади ва гемомеланин кора кунгир дона куринишида плазмада сузиб юради, талок, жигар, суяк, кумиги РЭС хужайралари томонидан тутиб олинади. Макроскопик гемомеланинни утириши аъзога корамтир кулранг, тус беради.
г). Гематин ёки гемохромоген – оксигемоглобинни гидролизда хосил булади, масалан, меъда ширасини ферментлари ва кислоталари таъсири остида. Шунинг учун гематин хлорид хосил булиши хисобига меъдани геморрагик эрозиялари ва яралари кулранг-корамтир рангга эга булади.
д). Гематопорфирин - нормада оз микдорда конда ва сийдикда булади, меланинни антогонисти ролини уйнаб, терини нурларга асосан ультрабинафша нурларга сезгирлигини кучайтиради (кургошиндан захарланишида, пеллаграда) кейинчалик терини атрофияси ва депигментациясини келтириб чикарувчи яллигланиши жараёнлари юзага келади.
е) Билирубин ва ут пигментлари алмашинувини бузилиши. Билирубин жигарда, талокда, суяк кумигида, лимфа тугунларида, РЭС хужайраларида хосил булади. Билирубин алмашинувини бузилиши уни хосил булиши ва чикарилишига тегишли булади.
Конда билирубинни купайиши (билирубинемия) тери юзасини, шиллик каватни ва аъзоларни рангига мос булиб, сариклик деб аталади. Буялиш даражаси окимтир - саргишдан то саргимтир – зангори, зафарон саргимтир ранггача булади. Келиб чикиш механизми буйича: 1) гемолитик сариклик 2) паренхиматоз сариклик 3) механик сарикликлар булади

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish