Курс кисми: Умумий патологик анатомия


Амилоидозни патогенезида (морфогенези



Download 0,89 Mb.
bet12/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Амилоидозни патогенезида (морфогенези): хозирги вактда энг универсал назария мутацион назариядир. Уни 4 боскичи тафовут килинади:
1.Амилоиддан олдинги боскич. Мезенхимал хужайралар (плазматик, ретикуляр хужайралар, фибробластлар, жигарда юлдузсимон РЭС, мезангиоцитлар, миелом хужайралари, кардиомиоцитлар, томирларнинг силлик мускул хужайралари, кератиноцитлар (терида), меъда ости безини B-хужайралари, калконсимон безни С-хужайралари ва б) «амилоидобластларга» (мутация) айланади
2.Амилоидобластлар фибрилляр оксилни синтез килади (F-компонентни).
3.Фибриллярларни агрегацияси булади («синч» яратилади).
4.Плазма гликопротеидлари, тукима хондроитинсульфатлари билан бирлашади ва мураккаб гликопротеид-амилоид хосил булади. Амилоид катламларини жойлашиши типикдир, улар
1.кон ва лимфа интимасида ёки адвентициясида 2.ретикуляр ёки коллаген толалар буйлаб аъзолар стромасида 3.безлар пардасида
Бириктирувчи тукима ва томирлар деворининг толали тузилмаларига нисбатан олган жойига караб периретикуляр ва периколлаген амилоидозлар тафовут килинади. Амилоид диффуз таркалган («умумий амилоидоз») ва махаллий чекланган («махаллий амилоидоз») жойларга чукиб тушиши мумкин. Амилоидозда аъзо хажми катталашиб, жуда зич ва мурт булиб колади, кесиб курилганида узига хос «мумсимон» ёки «ёгсимон» булиб куринади.
Талокда амилоид лимфа фолликулаларида ёки пульпада тупланади. Амилоид талок лимфа фолликулаларида тупланган ва «саго» донига ухшаб кетадиган ярим тиник донадор куринишида булади (сагосимон талок). Амилоид бутун пульпага бир текис таркалганда талок жуда катталашган зич, жигар ранг, силлик булиб, гуё ёглик сур гуштига ухшаб туради (ёглик талок).
Амилоид буйрак томирларини деворида, коптокчалар капилляр ковузлоклари ва мезангиумида, каналчаларни базал мембраналари ва аъзо стромасида тупланади, буйракларни бужмайиши авж олади.
Амилоидозни куйидаги куринишларига ажратилади:

1.Бирламчи (идиопатик) 2. Генетик (ирсий, оилавий) 3.Турмушда орттирилган (иккиламчи) 4.Кариликдаги 5.Усмасимон локал


  1. Download 0,89 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish