Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet11/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Оддий гиалин - плазмани узгармаган ёки кам узгарган оксилларини ши-милиши натижасида пайдо булади (гипертония касаллигида, атеросклерозда, сог одамларда).
Мураккаб гиалин - унинг таркибида иммун комплекслари булиши маж-бурийдир. (мас.: ревматик касалликларда).
Липогиалин - унинг таркибида липидлар, бета-липопротеидлар булади (мас.: кандли диабетда). Одатда фибриноид букиш окибатида ривожланади.
Системали гиалиноз купинча ревматик касалликларда пайдо булади. Фибриноид букиш окибатида вужудга келадиган махаллий гиалиноз сурункали меъда яраси тубида, юрак клапанларида, сурункали яллигланишда курилади. Гиалинлашган тукима шилимшикланишига учраши, баъзан гиалин массалари сурилиб кетиши хам мумкин. Гиалинознинг функционал ахамияти жараённи нечоглик авж олганлиги ва таркалганлигига караб хар-хил булади. Махаллий тусдаги бириктирувчи тукима гиалинози (келоидлардаги гиалиноз) айтарлик катта узгаришларни келтириб чикармаслиги мумкин. Таркок гиалиноз функционал узгаришларга олиб келади ва огир окибатларга сабаб булиши мумкин (масалан, ревматизм, склеродермия, гипертония касаллигида).
Амилоидоз.
Амилоидоз – мезенхимал диспротеиноз, аномал фибрилляр оксил ва мураккаб модда (амилоид) хосил булиши билан таърифланади. Амилоидни асосий компоненти фибрилляр оксилдир (F-компонент). Фибрилляр оксилларга кон плазмасини оксиллар ва гликопротеидлари (Р-компонент) кушилиб мураккаб бирикма «амилоид» вужудга келади. У турли ферментлар, кислоталар, ишкорлар таъсирига чидамли булади. Хозирги вактда амилоидни 2 синфи аникланган: 1-синфи – енгил иммуноглобулин занжири булади (АL- амилоид: А-амилоид, L-енгил занжир). 2-синфи таркибида иммуноглобулин булмайди (АА-амилоид). AL-амилоид иммун хужайралари томонидан ишлаб чикарилади.­­ АА-амилоид катта зичликдаги ЛП таркибига кирадиган оксил кисмлардан (апопротеин–SAA) хосил булади. Яллигланишларда SAA, АА-амилоид тез ортади. Амилоид таркибида яъна плазма оксили транстиретин (кексалик ва нейропатик турларида), B- микроглобулин (гемодиализдан кейин), B-амилоид (Альцгеймер касаллигида, томирлар деворида) ва бошкалар булиши мумкин.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish