Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили



Download 5,31 Mb.
bet90/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Олий навли махсулот

9400

82400

89123

108,16

85,21

86,14

774560

837756,2

Биринчи навли махсулот

6300

14300

14335

100,24

14,79

13,86

90090

90310,5

Жами

Х

96700

103458

106,99

100,0

100,0

864650

928066,7



1. Уртача нав (сорт)лилик коэффициенти:

864650 минг сум
------------------ = 0,951
96700 * 9400



928066,7 минг сум
------------------ = 0,954
103458 х 9400





2. Махсулот бирилигининг уртача сотиш бахоси:

864650 минг сум
------------------- =8942 сум
96700 дона

928066,7 минг сум
--------------------- = 8971 сум
103458 дона

Махсулот бирлигини уртача сотиш бахосини 29 сумга ортиши ўиймат шаклида махсулотни 3000,28 минг сумга ортишига олиб келди.


(8971-8942)*103458=3000,28 минг сум
“А” махсулоти хажми киймат шаклида режадагига нисбатан 63417,22 минг сумга купайган. Махсулот хажмининг бундай тарзда купайишига махсулот бирлигининг сотиш бахосини ошганлиги 3000,28 минг сумга, махсулотнинг уртача навлилик даражасининг ортганлиги эса 60416,42 минг сумга ижобий таъсир курсатган хамда умумий “А” махсулотнинг режага нисбатан хакикатда 63417,22 минг сумга ортишига олиб келган.
Махсулот сифатига одатда куйидаги омиллар таъсир килади:

  • Фойдаланилаªтган хом-ашª ва материаллар сифати;

  • Ходимларнинг малакаси ва техник тайªргарлик даражаси;

  • Ишлаб чикаришда иштирок этадиган техника ва технологияни холати ва унинг прогрессивлиги;

  • Ишчи ва ходимларнинг махсулот сифатига жавобгарлиги хамда уларнинг моддий ра¨батлантирилиши ва хакозо.

Бизнинг Республикамизда махсулот сифатини характерловчи энг асосий курсаткич бу Ўзбекистон Давлат Стандартлаштириш ¡умитаси томонидан белгиланган курсаткичлардир.


6.6. Сотиш хажмини ошириш имкониятларини жамлаш

Сотиш хажмини тахлилининг хотима ўисмида ишга солинмаган ички имкониятлар хисобига махсулот хажмини ошириш имкониятлари аниўланмоЁи лозим. Ишга солинмаган имкониятлар сотиш хажмини оширишга, фойда ва рентабелликни купайтиришга ўаратилмоЁи лозим. Белгиланадиган тадбирий чоралар корхонанинг барча буЁинларини уз ичига олиши керак, яъни ишлаб чиўариш, молиявий холат, молиявий натижаларни самарадорлигини оширишга ўаратилмоЁи лозим.


Махсулот сотиш хажмини ошириш резервлари таркибига ўуйидагиларни киритиш мумкин: раўобатга бардош, юўори талабга эга булган махсулотларни куплаб ишлаб чиўариш, тайЄр махсулот ўолдиЁини белгиланган меъЄр даражасида саўлаш, сифатсиз махсулотларни арзонлаштирилган нархларда реализация ўилиш, ишлаб чиўаришни бир маромда ташкил этиш, омбордаги тайЄр махсулот камомадини (инвентаризация натижасига кура) ундириб олиш, махсулот сифатини ошириш ва х.к.
Тахлил натижаларига кура корхона махсулот сотиш хажмини ошириш имкониятларига эга.

Мавзу буйича таянч иборалар:






  • сотиш хажми;

  • сотиш хажмига таъсир этувчи омиллар тахлилининг услублари;

  • махсулот етказиб бериш ва сотиш шартномалари;

  • шартнома бажарилишини тахлил этиш усуллари;

  • сифат курсаткичлари тахлили;

  • махсулот сифатини тахлил этиш услублари;

  • рекламация туЁрисида тушунча.

Такрорлаш учун саволлар





  1. Корхоналарда махсулот сотиш хажми кайси курсаткичлар оркали ифодаланади?

  2. Махсулот сотиш хажмини тахлил килишда бошкарув тахлилининг асосий вазифалари нималардан иборат?

  3. Махсулот сотиш хажмига товарлар структурасининг узгариши кандай таъсир этади?

  4. Махсулот сотиш хажмининг режа бажарилиши ва уларнинг динамик узгаришлари ойлар буйича кандай тахлил этилади?

  5. Махсулот сотиш хажмининг узгаришига кандай омиллар таъсир этади?

  6. Махсулот сотиш буйича шартнома мажбуриятларининг бажарилиши кандай тахлил этилади?

  7. Шартнома мажбуриятларининг бажарилмаслигига кандай омиллар таъсир этади?

  8. Махсулот сифати кандай тахлил килинади?

  9. Махсулот сотиш хажмини ошириш имкониятларини курсатиб беринг.





Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish