Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили


Моддий ишлаб чиўаришда мехнат ресурсларидан самарали фойдаланишни ифодаловчи курсаткичлар ўуйидагилардир



Download 5,31 Mb.
bet92/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

Моддий ишлаб чиўаришда мехнат ресурсларидан самарали фойдаланишни ифодаловчи курсаткичлар ўуйидагилардир.
1. Мехнат унумдорлигини усиш даражаси.
2. Мехнат унумдорлиги хисобига махсулот хажмини усиши.
3. Ходимлар сонини нисбий камайиши.
4. Мехнат хаўи фондидан нисбий иўтисод.
5. Мехнат унумдорлиги усиш даражасини мехнат хаўини усиш даражасига нисбати.
Мехнат ресурсларини тахлил этиш орўали корхонани ходимлар билан таъминланиши ва улардан фойдаланиш, уларнинг таркиби, тузилиши, касбий махорати, ходимларни малакасини ошириш, иш ваўтидан фойдаланиш курсаткичларига бахо берилади. Айниўса, мехнат унумдорлигини ошириш имкониятларига купроў эътибор берилади. Мехнат ресурслари ва улардан фойдаланишни тахлил этишдан маўсад, мехнат унумдорлигини ошириш резервлари хисобига махсулот хажмини усишини, иш ваўтидан тулиў фойдаланиш ва бошўа омиллар эвазига махсулот таннархини пасайтиришдан иборатдир.
Бугунги бозор иктисодиªтига утиш шароитида хужалик юритувчи субъектларнинг мехнат ресурслари билан таъминланганлигини урганишда бошкарув тахлилининг асосий вазифалари булиб куйидагилар хисобланади:
1. Хужалик юритувчи субъектларнинг мехнат ресурслари билан таъминланиши, уларнинг таркиби, структураси узгаришини мехнат унумдорлигига булган таъсирини хисоблаш ва бахо бериш;
2. Иш ваўтини йуўотиш сабабларини аниўлаш ва унга бахо бериш;
3. Мехнат унумдорлиги режасининг бажарилиши ва динамикасига объектив бахо бериш;
4. Мехнат ресурсларидан самарали фойдаланиш буйича мавжуд имкониятларни аниўлаш;
5. Ходимлар кунимсизлигига бахо бериш;
6. Махсулот ишлаб чикариш хажмига таъсир этувчи мехнат омилларини аниклаш ва уларга бахо бериш;
7. Бир ходимнинг мехнат унумдорлигини аниклаш ва унинг узгаришига таъсир этувчи омилларга бахо бериш;
8. Иш вактидан фойдаланиш ва бир соатлик иш унумдорлигини узгаришини махсулот ишлаб чикариш хажмига таъсирини урганиш ва хакозолар.
Хужалик юритувчи субъектларнинг мехнат ресурслари билан таъминланганлик ва улардан самарали фойдаланганлик холатларига бахо беришда бошкарув тахлилининг асосий ахборот манбалари булиб куйидагилар хисобланади:

  • бизнес режа маълумотлари;

  • мехнат ресурсларидан фойдаланиш курсаткичларини акс эттирган 1-Т шаклидаги “Мехнат хисоботи” статистик хисобот шакли маълумотлари;

  • иш ваўтидан фойдаланиш, иш ваўти баланси туЁрисидаги хисобот, ишга келиш, кетиш туЁрисидаги табел, иш кунини фотографияси, ишлаб чиўариш нормасини бажарилиши туЁрисидаги маълумотнома ва бошўа маълумотлар.


Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish